Analiza demokratičnosti nastavnih sadržaja i nastavnih planova i programa

  1. Српски језик

             Да би млади људи исправним корацима кренули ка свијету који од њих очекује да буду одговорни грађани нашег друштва, неопходно је да прво развију свијест о себи, својој култури и идентитету. Српски језик представља наставни предмет који им управо то омогућава јер се кроз њега: чува и богати културна и умјетничка баштина, цивилизацијске тековине и материјална добра. Тим путем, ученици се оспособљавају да разумију, поштују и цијене и туђе обичаје, културе, језике… Ученици развијају осјећај за толеранцију, јер књижевним путем сазнају много о свијету који их окружује.

Већина садржаја представља израз демократичности јер омогућава ученицима да износе своја мишљења и ставове путем нарације и описивања. На тај начин, ученици развијају способност интерпретације и критичког става. Такође, развијају и културу дијалога, па се припремају за практичне ствари које их у животу очекују, као што су писање пословних биографија или тражење посла. Проучавајући различита књижевна дјела, ученици сазнају много о правима појединца у односу на друштво, односу појединца и заједнице, борби за остваривање права… Такође, разумију битност појмова мултикултуралности и мултирелигиозности. Међутим, постоје неки садржаји гдје нису могуће различите интерпретације, јер постоје јасно одређена и устаљена правила, као што је Синтакса.

Циљеви часова су углавном функционални, јер ученици усвојена знања могу практично представити, али и развити свијест о властитом идентитету, позитивну радну етику, као и личну одговорност и правилну комуникацију. Управо та комуникација представља једну од најбитинијих категорија демократског друштва, посебно у домену реализације људских права. Задаци, такође, улазе у оквире савремених, демократских тема, јер се огледају у: развоју језичког сензибилитета и изражајних способности ученика, развоју толеранције према другим језицима, истраживачком раду…

Наставне методе и облици рада представљају огледало демократичности, јер су најзаступљенији: наставни разговор, рад са текстом, писмени радови, интерактивни метод, рад у паровима и групама, наставни разговор, дијалог, дебате… На тај начин, ученици константно износе своја мишљења, развијају мисли и проширују знања.  Битно је нагласити да се професори увијек договарају са ученицима о терминима писмених задатака, као и о избору тема.

У оквиру овог предмета, доста пажње се посвећује и средствима јавног информисања, па је честа анализа медија, емисија, пјесама и реклама, гдје ученици схватају како правилно треба аргументовати личне ставове. У оквиру тога користе и дигиталне алате, блогове, социјалне мреже, ријечнике, енциклопедије, лексичке приручнике…

Битно је поменути и новинарску, рецитаторску и драмску секцију, које представљају још један од начина како се ученици могу умјетничким путем изразити.

Новинарска секција ученицима пружа слободу у прављењу плана рада секције на годишњем нивоу, гдје у заједничком раду са професором уче технике новинарског посла. Ученици, чланови секције, самостално пишу текстове и учествују у изради школског „годишњака“, часописа „Лист“.

Рецитаторску секцију чине ученици који се пријављују самостално, или по препоруци професора српског језика. Ученици дају своје сугестије у погледу наступа, и имају могућност самосталног одабира пјесме за одређени наступ. Такође, имају слободу да анализирају и савјетују другог ученика приликом вјежби рецитовања, на часу секције. На часовима рецитаторске секције, ученици могу креативно да се изразе, да развијају критички став према извођачу и пјесми, развијају свијест о властитом идентитету, као и личну одговорност и ефикасност рада у групи.

Драмска секција, уз сарадњу са професорима, ученицима омогућава да покажу своје таленте и да се упознају са различитим ликовима и различитим временима у којима су ти ликови настајали. Ученици имају велику слободу при избору текстова за наступе, као и при избору костима, сценских ефеката, музичке пратње…

ПРИЈЕДЛОЗИ: 

  1. Организоване посјете књижевним вечерима
  2. Организоване посјете промоцијама књига
  3. Организоване посјете позоришту
  4. Посвећивање више пажње битним датумима везаним за књижевнике који се обрађују кроз наставни план и програм (датуми рођења, смрти, добијање награда)
  5. Ликовно изражавање књиженог доживљаја
  6. Музичко изражавање књижевног доживљаја
  7. Изражавање књижевног доживљаја кроз фотографију
  8. Упоређивање како су се неки појмови везани за отаџбину, власт, права и положај појединца схватали и реализовали у давним временима, а како данас, у времену када су људска права и слободе на врхунцу (епски циклус пјесама; Ђура Јакшић – Отаџбина)
  9. При обради наставних садржаја везаних за правопис, комбиновати класични начин рада и рад на рачунару, да би се знања прилагодила савременим токовима комуникације
  10. Потенцирање медијске писмености (ученици ће препознати и заузети критичко – аналитички став према одређеним проблемима, као што су: политичка коректност, видљивост свих друштвених група у медијима, стереотипи, индустрија забаве). Ученици могу сами снимати кратке спотове и рекламне садржаје, да на тај начин покажу вјештине и знања која су стекли.

 

  1. Страни језици

Заједничничко демократско језгро за наставу страних језика јесте развијање критичког размишљања и слободе изражава и то се као циљ, посредно или непосредно прожима кроз наставу свих страних језика, дакле енглеског, руског, њемачког и латинског језика у нашем случају. Слобода изражавања је суштинска карактеристика демократског друштва и услов његовог постојања. Слобода изражавања је нужна претпоставка образовања за активно и одговорно грађанство. Међу општим циљевима можемо наћи, чак, и однос појединца према заједници, као што је то случај, рецимо, са латинским језиком. Затим, у настави осталих страних језика као општи циљ налазимо обликовање свијести о себи као припаднику заједнице. Потом, заједничка демократска црта станих језика је, такође, мултикултурализам и поштовање различитости, јер кроз овај вид наставе ученици уче о различитим културама.  Међу општим циљевима налазимо и стварање толерантних односа према припадницима других култура и заједница.

Надаље, обрађују се често теме из свакодневног живота, што је повезано са задацима учења. Настава из страних језика има интерактивни карактер. Ученици активно учествују на часовима и уче се и охрабрују да износе своје мишљење, али и да уважавају мишљење другог и другачијег. Ученици имају могућност да предлажу теме о којима би вољели да разговарају или пишу. Групни рад који се овдје користи развија креативност, тимски дух и осјећај прирпадности. Ученици израђују презентације и паное чиме се развијају њихове стваралачке способности које треба да им помогну у самосталном рјешавању проблема. Ово је драгоцјено за демократску културу, јер она тражи управо активног грађанина који ће самостално приступити одређеним друштвеним проблемима. Радом у групи ученици размјењују идеје, сумње, надања и жеље за љепши и бољи свијет у будућности.

У овој настави доминира дијалошки метод и метод рада на тексту. Међутим, присутни су и други методи који развијају кооперативно учење, презентације, графички или илустративни радови, писани радови итд. Оцјене су јавне и ученици за њих могу добити образложење. Писмене провјере су планиране на вријеме и о њима су ученици адекватно информисани. Сваки ученик има могућност да укаже на евентуалне пропусте наставника приликом прегледања радова. Сваки ученик има могућност да поправи оцјену. На часовима руског, на примјеру, ученици имају могућност да једни другима прегледају грешке приликом писмених вјежби, те да предлажу оцјене, које се, уколико се заједно процјени да су реалне, и уважвају.

Општи закључак је да је у настави страних језика присутна демократичност и да се она рефлектује кроз сарадичко, интерактивно учење. Предлаже се да наставници као садржај обраде универзалну декларацију о правима човјека. Да ученици самостално покушају превести преамбулу и чланове декларације.

  1. Друштвене науке

Приликом анализе садржаја наставних предмета, који спадају у ред друштвених наука, јасно се истичу неки од основних циљева пројекта: „Избор најдемократичније школе“, као што су: подстицање самосвијести код ученика, критичко размишљање, интеркултурални дијалог, поштовање различитости…

Кроз садржаје тих предмета посебно се истиче циљ да ученици стекну знање за комплетно и објективно схватање себе, али и цијелог друштва. Управо се у томе и огледа значај ових предмета, а то је:

развијање критичко – аналитичког мишљења код ученика, да би могли мисаоно и практично приступити великом броју тема, јасно формулисати и изразити своје мишљење, и у складу са тим и дјеловати.

Теме које се обрађују кроз планове и програме ових предмета су веома корисне, јер се крећу у распону од основних људских и моралних принципа, па све до савремених појмова и конкретних упутстава битних за живот сваког човјека.

 Циљеви и задаци упућују на развој личности ученика, принципе истинитог и критичког мишљења, али и развој практичних вјештина – формирање активног грађанина, који ће, кроз сарадњу са осталим члановима заједнице, остваривати објективне циљеве и опште добро.

Наставне методе, облици рада, као и типови часова, представљају израз демократичности, јер ученици у потпуности могу доћи до изражаја на различите начине. Најчешће се користе: наставни разговор, рад са текстом, рад у групама и паровима, вјежбе, дебате… Овим путем, смањују се традиционални начини рада наставника, а акценат се ставља на: интеракцију, критичке осврте, вредновање активности и изражавање личног мишљења ученика…

У оквиру друштвених наука, битно је поменути рад Дебатне секције и Савјета ученика.

Дебатна секција поспјешује комуникацију, као једно од најважнијих средстава демократије, и у потпуности подржава демократска начела  кроз: организовање јавних дебата гдје се, осим ученика, укључују и чланови локалне заједнице; извјештаји о раду секције се објављују у „Дебатним новостима“; ученици учествују на такмичењима; ученици сарађују са другим секцијама; присуствују семинарима; сами бирају теме за дебате; јавно се похваљују… Дебатна секција промовише и остале вриједности демократског друштва, као што су: транспарентност, култура дијалога, толеранција…

Савјет ученика, кроз начела хуманости и демократичности остварује своје циљеве: конституисање Савјета ученика; учешће у изради кућног реда, права и обавеза ученика; праћење примјене Правилника о оцјењивању; учешће у анализи успјеха ученика у учењу и владању… Савјет ученика: обавјештава остале ученике о својим активностима путем огласне табле Савјета ученика, али и путем званичног школског сајта; организује и учествује у хуманитарним акцијама; подиже свијест ученика о важним друштвеним питањима; учествује у активностима мреже Савјета ученика РС – МРЕСУРС…

  1. Историја

Историја, као наставни предмет, представља огроман извор знања за ученике, јер повезује прошлост и садашњост. Самим тим, кроз овај предмет, ученици могу разумјети како су неки друштвено – политички системи настајали и нестајали, како се развијала државност, закони, права и слободе…

Садржаји овог предмета омогућавају ученицима исказивање индивидуалности и властитог мишљења у тумачењу историјских процеса, као и аргументовано образлагање ставова. Ученици су подстакнути да узму учешће у креирању часа, започну дискусију и учествују у њој.

Циљеви и задаци се огледају у његовању демократских облика понашања, стварању вјерске и националне толеранције, развоју идентитета ученика, као и потенцирању критичког мишљења и логичког закључивања код ученика.

Најзаступљеније наставне методе и облици рада су: интерактвина настава, наставни разговор, рад са текстом, као и рад у групи и паровима. Тим путем, ученици развијају способност координације и културу дијалога. Ученици често раде презентације и есеје, па на тај начин развијају стваралачке способности и оспособљавају се за самотално рјешавање проблема. Такође, ученици користе фоторафију и видео записе. Сваки од тих начина у центар пажње ставља ученика и омогућава му потпуну афирмацију, што је основни циљ демократичности наставног предмета.

Битно је поменути и рад археолошке секције.

Археолошка секција ученицима омогућава рад у учионици, али и на терену. У сарадњи са професором, ученици на терену фотографишу, мјере и уочавају оно што је битно. Затим, у учионици обједињују податке и праве презентације и паное. Ученици сами врше одабир материјала за презентације и паное. Поред тога, на терену слушају предавања археолога који су упознати са ископавањима.

 

  1. Географија

Приликом изучавања овог наставног предмета, ученици имају прилику да се упознају са начином живота и становништвом цијелог свијета и да упореде сличности и разлике у култури, језику, раду, животу… Будући да се обрађује појам државе, облици држава, природа и привреда, ученици се упознају и са савременим токовима глобализације.

             Садржаји овог предмета се односе на изучавање друштвене и регионалне географије, физичке географије, картографије, па се кроз њих, код ученика, развија љубав према културном и цивилизацијском наслијеђу али и практично знање, које се огледа у препознавању битних туристичких атракција и дестинација.

Циљеви и задаци су везани за друштво и друштвене појаве, те је примјетна и могућа демократичност у смислу изношења властитог мишљења о било којој појави. Такође, изграђује се свијест о цјеловитости и међусобној повезаности различитих сегмената, разумијевање законитости о кружењу материје у природи, анализира се и повезаност природних и друштвених фактора на живот и рад људи.

Најзаступљенији облици рада и наставне методе су: интерактивни, фронтални и групни рад, као и монолог, дијалог и разговор. Највише се разговара о природним појавама, непогодама, катастрофама, љепотама, утисцима… Такође, ученици често врше различита упоређивања, нпр. између развијених и неразвијених земаља… Ученици раде и презентације, и често користе географске карте, у циљу вјежбе и лакшег разумијевања обрађеног садржаја…

Географија, као наставни предмет, на много начина пружа ученицима могућност изражавања и афирмације ставова, па они могу: износити сопствене примјере, занимљиве податке, смишљати планове за излете и екскурзије, коментарисати информације из средстава јавног информисања и њихов утицај на туризам различитих држава, користити Интернет за сакупљање чињеница, разумјети важност заштите животне средине, повезаности и међузависност цијелог свијета…

Битно је поменути и рад географске секције.

Географска секција акценат ставља на туристичку географију, па ученици прикупљају податке, раде презентације, учествују на такмичењима, али су честа и пјешачења у природи, организовање излета, посјете манастира… 

  1. Социологија и филозофија

У програму овог предмета међу општим циљевима и задацима, не налазимо образовање за демократију и људска права као јасно дефинисан циљ. Међутим, код неких општих циљева и задатака се посредно може доћи онога што је битно за грађанско образовање. Рецимо, настава из овог предмета има за циљ да допринесе развоју комплетне личности ученика. Развој комплетне личности, која ће помоћ унапређењу друштва је, такође, циљ и грађанског образовања. Надаље, ученици треба да  упознају структуру и организацију друштва, стекну представу о основама функционисања друштвених система, схвате улогу и особине друштвених група и заједница, друштвено раслојавање и принципе популационе политике. Овај задатак се може повезати са образовањем за демократију и људска права, јер знање организацији и функционисању друштва и власти  његов битан сегмент.  Затим, ученици треба да схвате значај културе и цивилизације, те упознају врсте културних значења и перспективе развоја савременог друштва, преко овога се могу развијати знање и ставови о културном плурализму, као суштинској карактеристици демократског друштва. Поврх свега, настава из овог предмета треба да оспособи ученика за самоиницијативно и самостално истраживање, ово је и те како значајно за развој активног грађанска, односно грађанске свијести и грађанске врлине, као услова развоја демократског друштва. И општи циљ филозофије подстиче на неки начин образовање за демократију и људска права. Наиме, циљ модула филозофија је унапређивање општег образовања, упознавања главних садржаја и развојно – историјских токова филозофског мишљења. Овај циљ је од директног значаја, рецимо, за разумијевања смисла власти, односно теорија власти, са којима се ученици сусрећу на самом почетку образовања за демократију и људска права. С друге стране, знање из филозофије је им и те како може помоћи приликом формирања критичког става, који је суштина грађанског образовања, а опште образовање им помоћи да разумију основне појмове образовања за демократију и људска права, рецимо идеју природног права, која је дио теорија о друштвеном уговору. Унапређење општег образовање као општи циљ, помаже и у тражењу примјера који су врло важни за образовање за демократију и људска права.

У социологији се сегменти образовања за демократију и људска права могу рефлектовати кроз готово све јединице, будући да је социологија наука о друштву. Кроз садржај Природа, човјек и друштво, може се провлачити однос човјека према природи и друштву, што би  могла бити окосница грађанске врлине, на примјер. Затим, кроз садржај Структура и организација друштва већ је речено да ученици могу добити корисна знања за схватање структуре и организације власти, што је услов квалитетне грађанске иницијативе. Појам друштвених група у социологији је значај за разумијевање цивилног друштва у демократији. Надасве, ученици у оквиру социологије уче и о политици, политичким системима и политичким партијама. Садржај Култура и друштво, подстицајан је за унапређење мултикултурализма. Промјене и развој друштва је садржај који се може повезати са питањем транзицијом и процесом развоја и промјене друштва од недемократског до демократског. Уосталом, социологија учи да је стање људских права један од критеријума друштвеног развоја.

Што се тиче филозофије, већ у садржају Античка филозофија, имамо Платоново учење о идеалној држави, те Аристотелово одређење човјека као политичког бића, чије је схватање јако битно за развој политичке културе. И други антички философи могу бити врло инспиративни у сврху образовања за демократију и људска права. Затим, рецимо, у Филозофији новог доба,  идеје просветитељства могу бити врло драгоцјене итд.

Методе које се користе у настави овог предмета и које рефлектују демократску културу су метод разговора, метод писаних радова, односно есеја, метод рада на тексту, метод реферата итд.

  1. Демократија и људска права

У програму за предмет Демократије и људска права налазимо само један општи циљ, а то је формирање и развијање грађанских вјештина које су важне за ефикасно и одговорно учешће у животу демократског друштва. Заправо, овај предмет по свом одређењу јесте образовање за демократију и људска права.

Што се тиче задатака, сви задаци на директан или индиректан начин одговарају општем циљу предмета. Рецимо, у овкиру теме Темељи уставне демократије, ученици, између осталог, треба да утврде став о потреби ограничавања власти и објасне значај подјеле власти, затим да уоче и анализирају везу између устава и уставне демократије. Надаље, у теми Заштита људских права, ученици треба да  објасне разлике између демократских и недемократских политичких система, уоче да у демократским политичким системима грађани имају изграђен ауторитет, образложе заснованост демократских система на вољи народа, наведу карактеристике демократског друштва, идентификују групе и институције које помажу, односно онемогућавају успоставу демократског друштва. И кроз остале наставне теме се прожимају задаци који кореспондирају демократској култури, изградња ставова да без активих грађана нема демократије. Такође, битан дио задатака јесте критичка процјена, одређивање добрих и лоших страна у свим темама обухваћеним наставним планом  и програмом. На примјер: цивилно друштво, друштвене организације, интересне групе, медији, слобода изражавања итд.

Посебно се овдје као наставна тема истиче Пројекат „Ја грађанин“, практични дио овог предмета у коме ученици треба да буду оспособљени да препознају проблеме у заједници, изврше правилан избор проблема за изучавање, развијају способности тимског рада, критички процијене и анализирају одабрани проблем, објасне проблем, критички процјењују мјере алтернативне политике, дају креативни допринос у проналажењу рјешења проблема, развијају практичне вјештине и активности на рјешавању проблема, препознају групе и појединце као опоненте и присталице у вези са  одабраним проблемом, покажу  способност опхођења према другим људима, интерпретирају научено,  развијају такмичарски дух,стичу вјештине за практично дјеловање и идентификују критички став, креативност и одговорност при доношењу одлука.

Када су у питању наставне методе, треба рећи да је наставник у овом предмету нема позицију какву има у традиционалној настави, и више се поставља као кординатор активности ученика који су овдје у центру наставног процеса. Сваки час почиње читањем циља лекције. Рад на тексту не почиње док ученици не схвате шта се од њих тражи у тој лекцији да савладају. Наставник објашњава кључне појмове, дијели задатке и надаље усмјерава даљи ток часа ка циљу лекције. Послије сваке фазе постоје питања на која ученици одговарају и о којима се дискутује у току часа. Час се завршава провјером разумијевања и поновним читањем циља лекције, након чега се констатује да ли је циљ остварен и уколико није, дискутује се о томе шта треба мијењати.

Доминантан је групни и индивидуални облик рада. Представници група најприје по задатку излажу ставове својих група, а у дискусију се могу укључити и други ученици. Доминантене наставне методе су методе интерактивне наставе, метод разговора, метод рада на тексту, метода илустративних, писаних и графичких радова, проблемска, истраживачка метода итд.

Ученици имају могућност да предлажу методе којим ће се обрађивати одређени садржаји, па и саме садржаје, што ипак не користе у довољној мјери. Наставник би требао више да се потруди како би анимирао ученике да више учествују у креирању наставних садржаја. Наставник би поред тога треба да се потруди да методе и наставна средства учини разноврснијим и занимљивијим, при чему је отежавајућа околност проблем капацитета школе и бројности ученика, те због тога непостојања посебног кабинета за овај предмет и адекватне техничке опремљености једног таквог кабинета који би требао да буде мултимедијалног типа. Такође, ученици имају могућност да једни друге оцјењују и предлажу оцјене, које разматрају заједно са наставником.

Наставник је ове школске године увео нову наставну јединицу, како би је прилагодио потребама ученика, а то је „Пантомима на тему људских права“. И у том правцу даље треба развијати однос наставника према план и програму, као и припремању наставе.

Приједлог за наставу друштвених наука:
ВЕЋА УПОТРЕБА АУДИО-ВИЗУЕЛНИХ САДРЖАЈА:

За приближавање некад исувише апстрактних садржаја из ових предмета, треба користити средства која су ближа младим људима и њиховим потребама. У том погледу недовољно искориштени ресурс је музика. Рецимо, за Увод у философију,  може се користити пјесма групе Time – За који живот треба да се борим, гдје би се ученицима дала могућност да анализирају пјесму и повежу је са основним питањима философије. Затим, у објашњавању Хобсове теорије друштвеног уговора и схватања људске природе може се користити пјесма Дина Мерлина Смијехом страх покријем увијек, гдје би ученици имали могућност да стихове као што су о, да л’ смо рођени зли, ил’ смо у путу то постали, повежу са Хобсовим схватањем људске природе, затим, стих у вријеме када сумња излази из жбуња, у вријеме када свако у свакога сумња, повежу са Хобсовим схватањем природног стања у коме  човјек човјека гледа као непријатеља, човјек је човјеку вук. Надаље, за објашњавање слободе изажавања у друштву или опис недемократског система могу се користити пјесме Рибље Чорбе: Јужна Африка 85; Ал Капоне итд.

  1. Математика

Приликом анализе демократичности у наставном предмету Математика, истичу се основни циљеви: васпитни, образовни и функционални. Ти циљеви јасно воде ка подстицању самосвијести, критичког размишљања, као и инклузивности, и то кроз:

  • Стицање основне математичке културе, потребне за откривање улоге и примјене математике у различитим подручјима човјекове дјелатности;
  • Стицање способности усменог и писменог математичког изражавања са свим његовим квалитетима (јасност, прецизност, једноставност);
  • Развијање способности логичког мишљења;
  • Развијање основних менталних операција (апстраховање, упоређивање, уопштавање);
  • Развијање социјално – афективних циљева, вриједносних орјентација и позитивних односа према науци;
  • Развијање прецизности и концизности у изражавању;
  • Развијање самосталности, систематичности и одговорности према раду;
  • Подстицање правилног развоја личности ученика у интелектуалном, емоционалном и моралном смислу.

Иако је Математика егзактна наука, кроз наставне методе и облике рада, могу се уочити знаци демократичности јер је често присутна интерактивна настава, наставни разговор, као и самостални ученички радови кроз израду паноа, али и  математичких модела геометријских тијела од разних материјала. Кроз тимски рад се тежи развоју и формирању личности ученика. Присутни су и фронтални и индивидуални облик рада.

Приликом планирања писмених задатака, професори упознају ученике са планираним терминима. Прије писмене провјере, реализују се час припреме.

Кроз исходе часова се види да се ученици оспособљавају да препознају, именују, идентификују, израчунају, обиљеже и износе основне поставке о појмовима у датим лекцијама уз излагање својим ријечима, примјењујући знања о тим појмовима на проблеме из реалног живота.

На часовима допунске наставе, ученици се подстичу на разговор да би се ослободили треме и страха од часова математике. Кроз тај разговор се износе нејасноће и проблеми у учењу и вјежбању задатака. Ученици бирају области и типове задатака за вјежбање који су им тежи и не схватају поступак при рјешавању.

На часовима додатне наставе се постављају тежи проблеми које ученици излагањем, надовезивањем и усмјеравањем рјешавају. Сваки приједлог за рјешење се детаљно објашњава, и резултат се постиже групним радом свих ученика.

Неки професори нису задовољни наставним планом и програмом из Математике, о чему су доставили примједбе и сугестије РПЗ – у, али повратну информацију нису добили.

  1. Физика

Приликом анализе извјештаја професора Физике, јасно се уочава тежња и реализација демократичности приликом извођења наставе, јер ова наука доприноси развоју друштва, економском напретку, па самим тим и развоју међуљудских односа, али и афирмацији појединца.

Кроз наставни план и програм, истиче се улога физике у заштити животне околине, у технолошком развоју, као и економски, социјални и етички ефекти научних достигнућа. Самим тим, ученици развијају свијест о својој околини и природном окружењу, са наглашеним моралним кодексом.

 Циљеви и задаци се оствараују кроз:

  • Излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе огледе и рачунске симулације;
  • Рјешавање квалитативних и квантитативних задатака;
  • Лабораторијске вјежбе
  • Коришћење других начина рада који доприносе бољем разумијевању садржаја теме (домаћи задаци, реферати, семинарски радови, пројекти).

Наставне методе које се користе на часовима обраде јесу монолошка и дијалошка, па се самим тим ученицима пружа могућност да износе сопствено мишљење и претпоставке о појави која се објашњава. Интерактивни метод се користи у циљу што активнијег учешћа ученика.

Демонстрациони огледи дају ученицима могућност да описују појаву коју посматрају и да је демонстрирају на основу личног разумјевања.

Лабораторијске вјежбе су значајне за промовисање активног учења кроз експеримент, као и за развијање поштовања, отворености и сарадње између ученика.

Рјешавање задатака је важна компонента наставе физике јер подстиче мисаону активност ученика и помаже развоју логичког мишљења.

             Ученици су упознати са терминима провјере знања, и оцјена је увијек јавна, уз образложење.

Допунска настава се реализује из потребе да се обезбиједе равноправне могућности свим ученицима и избјегне маргинализација ученика са слабијим оцјенама. На часовима допунске наставе, ученици могу да поставе много више питања и да лакше савладају градиво.

Додатна настава је заснована на блиској сарадњи професора и ученика и укључује проширивање знања из обрађених области, рад компликованих задатака, рад такмичарских задатака, припремање ученика за виши ниво знања…

Такође, организују се и такмичења гдје могу приступити заинтересовани ученици.

Настава физике даје могућност да ученици развију критички поглед на свијет уз поштовање основних принципа демократске културе. Промовишу се вриједности људских права, праведност, једнакост, култура различитости, сарадња и солидарност.

  1. Хемија

У оквиру Хемије, као наставног предмета, наставним планом и програмом је препоручено да се у средњој школи, кроз садржаје, укаже на еволуцију научних појмова, да наша знања нису коначна и да ће наука давати нова објашњења појмова. Препоручено је да се у складу са развојем апстрактног мишљења ученика користи дедуктивни метод. Проблемски конципирани огледи и рачунски задаци доприносе мисаоном развијању ученика. Приликом извођења огледа, ученици се оспособљавају да посматрају и усмјеравају пажњу на објекат. Развија се интензивна мисаона активност која условљава уочавање законитости у хемијским појавама и подстиче се осамостаљивање ученика. Ипак, постоје неки садржаји гдје нема простора за примјену демократичности.

Најчешћи облици рада су: рад у пару, групни рад, као и индивидуални и фронтални облик рада, док је најчешћи тип часа: обрада, вјежба, утврђивање и  понављање.

Наставне методе које се највише користе су: писани радови, дискусија, експеримент, графички радови, презентације, наставни разговор и монолог.

Циљеви и задаци имају доста елемената демократичности јер се огледају у:

– развијању критичке и стваралачке маште путем експерименталне наставе

– формирању правилног односа према раду

– развијању позитивних особина личности, као што су: одговорност, критичност, прецизност…

– развијању способности за научну активност и самостално учење

– развијању креативности и осјећаја за естетику

– развијању љубави према природним наукама

– примјени стечених знања у пракси

  1. Биологија

У оквиру овог наставног предмета, демократичност је веома изражена, јер садржаји упућују на:

-оспособљавање ученика за самостално изражавање

-коришћење различитих извора информација: Интернет, медији, литература

-усмјеравање на самостално закључивање и уочавање разлика

-израду хербарија и инсектаријума

-организовање округлог стола на теме: „Чудесни свијет животиња“ и „Чудесни свијет биљака“

-израду презентација, различитих шема и класификација од стране ученика

-дискутивање на часу и развијање логичког мишљења

-коришћење визуелног материјала

-одлазак у природу

-гледање филмова и дискутовање о њима

-разматрање етичких и правних проблема у пољопривредној производњи и медицини

-дискусије на тему злоупотребе научних истраживања и достигнућа

-постављање експеримената

-рјешавање задатака

Основни циљеви и задаци се огледају у:

-изградњи позитивног става према природи, живим бићима и животним појавама

-самоиницијативном и самосталном истраживању

-коришћењу различитих извора знања

-развијању критичког мишљења, вјештина и способности

-повезивању биологије са другим наукама

-развијању потребе за радом у групи и потребе за комуникацијом

-оспособљавању ученика да примјене стечена знања у професионалном раду и животу

-развијању грађанске одговорности кроз разматрање проблема савременог друштва

Демократичност је веома изражена у примјени различитих наставних метода, посебно у интерактивном облику рада, гдје се ученицима омогућава да изнесу своја мишљења на различите теме. Наставне методе које се најчешће користе су: метода разговора, дискусија, илустративно – демонстрационе методе, методе експеримента, самостални рад ученика…

             Кроз биолошку секцију, ученици самостално израђују микроскопске препарате, учествују у квизу знања, изради презентација, излетима у природи, дискусијама…

У оквиру додатне наставе, ученици учествују у изради наставног плана и програма кроз одабир области и начине рада. Доминира наставни разговор и рад у групи или пару.

  1. Рачунарство и информатика

Информатичка писменост се у данашње вријеме сматра једном од основних вјештина потребних за лични и професионални развој појединца, а технологија заузима све значајније мјесто у свакодневном животу.

Информатичко образовање треба да оспособи ученике за употребу савремених информатичких и комуникационих технологија у свим наставним областима у оквиру наставног процеса. Њихова универзална употребљивост отвара могућност превазилажења јаза између формалног и неформалног, као и општег и стручног образовања.

            Садржаји које овај предмет обрађује (основни информатички појмови, рачунарски систем, оперативни систем, рад са датотекама, обрада информација коришћењем рачунара – алгоритми, програмирање, моделирање и симулација, употреба и креирање базе података, Интернет, израда самосталних радова) упућују ученике на схватање значаја и улоге информационих технологија у модерном друштву, развијање спопобности самосталног рада, схватање потребе рада у групи, развијање правилног односа према опреми, стицање потребе за даљим учењем…

Образовни и васпитни задаци се односе на оспособљавање ученика да примјењују стечено знање при практичном раду, као и стицање нових знања и искуства, осјећај за естетско уређење, подстицај за даље учење…

Основни циљеви предмета су:

-спознаја значаја и улоге информационих технологија у модерном друштву

-разумијевање утицаја информатике на економске, социјалне, научне и друге аспекте човјековог дјеловања

-развијање комуникационих способности

-усмјеравање и надоградња индивидуалних способности ученика

-налажење информација из различитих извора и њихово критичко вредновање

-развијање способности квалитетног и прецизног обликовања информација

-обогаћивање вокабулара ученика и развој правилног и прецизног изражавања

Сви ови циљеви јасно указују на изражено присуство демократичности јер ученици, кроз овај предмет, развијају личне способности, али стичу и знања и вјештине које им омогућавају укупан развој ка пуноправним припадницима савременог друштва.

Најчешћи облици рада су групни рад и рад у групама, као и фонтални и индивидуални.

Наставне методе које се највише користе су: усмено излагање (приликом обраде новог градива), метода разговора (тим путем ученици активно учествују у обради нових појмова), демонстративна метода (ученицима се одређени поступци показују путем пројектора или рачунара).

Ученицима је омогућено да искажу своја интересовања и изаберу тему за презентацију или филм. Ученици на часу користе дигиталну камеру, скенер, штампач, доносе материјал од куће, траже материјале на Интернету, и на часу израђују своје радове.

Знање које ученик усвоји, провјерава се индивидуално, посредством разговора или кроз практични рад на рачунару. Ученик се и сам може јавити за провјеру знања и разговарати са наставником у поступку утврђивања оцјене.

Информатичка секција – програмирање:

Ученицима се задају задаци који су адекватни њиховом знању. Искуснијим ученицима се дају задаци са такмичења које самостално рјешавају, уз минимална усмјеравања наставника. Кроз различите начине рјешавања задатака, код ученика се развија логичко мишљење и креативност. Такође, за рјешавање комплексиних задатака, ученици се оспособљавају за тимски рад. Циљ секције јесте да се ученици оспособе за учешће на такмичењима и да им се помогне у стицању знања, вјештина и способности којима ће се користити у даљем школовању.

  1. Физичко васпитање

Демократичност наставе физичког васпитање понајвише лежи у усмјерености ове врсте наставе жељама и потребама ученика, а базирање на потребама људи јесте основ за развој људских права. У основим одликама програма стоји: Концепцију програма физичког васпитања у школи карактерише настојање да ученик буде активна личност у смислу ослобођеног индивидуалитета и друштвености и да (п)остаје полазна тачка у физичком васпитању које је у потпуности окренуто њему, његовим индивидуалним садашњим и будућим потребама.  Од тематских подручја из којих произилазе насгавни садржаји посебно треба издвојити Повезивање  физичког васпитања са животом и радом као тематско подручје, погодно за равој демократије и људских права. Наставни план и програм омогућава  професору слободно креирање садржаја у складу са условима и потребама ученика, те из тога произилази да ученици имају слободу у креирању појединих наставних садржаја. У складу са потребама ученика организују се и додатне, ваннаставне активности. Организују се кросеви, излати и такмичења. Ученици сами бирају игре у одређеним областима или дијеловима часа. Затим, ученицима је дозвољено да сами формирају групе. Наставници се труде да разговарајући са ученицима испуне све њихове захтјеве који не одступају од основних задатака физичког васпитања. Остварује се сарадња са ученицима који имају проблема са остваривањем задатака. Напредни ученици се упућују у спортске колективе и професор им помаже у првим контактима са спортским тренерима и клубовима. Ученици се, такође, подстичу да учествују у пројектима који су израз сарадње са образовним инситуцијама, али и невладиним организацијама. Један такав пројекат јесте Јавни час физичког васпитања, који је одржан ове школске године. Ученици у том случају имају осјећај да доприносе унапређењу заједнице и сопствених услова за рад, што је врло важно за њихово грађанско образовање. Ношење опреме за наставу развија свијест о значају очувања чистоће и заједничког добра. Настава физичког васпитања има и свој аксиолошки, вриједносни, односно етички аспект. Наиме, ученици кроз вјежбе добијају важне поуке, тј. добра која ће примјењивати у животу, као и приликом њиховог дјеловања изван школе, у оквиру заједнице у којој живе.

Методе које се користе јесу допунског вјежбања, кружноинтервални метод, метод станица,  кружни рад, циљани тренинг и сл. Уносе  се и новине. Посебна пажња посвећује се примјени индивидуалног организационог облика вјежбања и методама унутрашње мотивације ученика. Одјењивање је јавно и уз образложење. Приликом оцјењивања, ученици имају могућност да износе примједбе и прилику да буду поново оцијењени.

Имајући у виду да је здравље заједничко добро и да демократија захтјева активну усмјереност грађана ка унапређењу заједничког добра, предлаже се да ученици сваке школске године одрже бар по једну акцију у којој ће промовисати здравље у заједници у којој живе и примјенити стечана знања и вјештине.

 

  1. Економска група предмета 

Приликом анализе наставних планова и програма, годишњих и мјесечних планова, као и припрема за часове економске групе предмета, укључујући и Права, уочљиво је да ученици имају слободу изражавања мишљења по питању планираних наставних тема и начину њихове реализације. Ученици су упознати са терминима усмених и писмених провјера знања, оцјене су увијек јавне, уз образложење од стране наставника.

Кроз садржаје економске групе предмета, ученици се и теоријски и практично припремају за разумјевање и савладавање савремених економских токова, и то кроз: међусобну организацију и координацију, дискусију, тимски рад, разговор, развој креативности…

Циљеви и задаци су, такође, оријентисани на развој логичког размишљања и жеље за напредовањем код ученика, и огледају се у:

  • Развијању добрих навика приликом рада;
  • Развијању интереса за даљу надоградњу и учење;
  • Објективном сагледавању економске стварности;
  • Могућности самосталне анализе;
  • Развијању способности логичког мишљења и самосталног доношења закључака;
  • Оспособљавању ученика да примјене стечена знања у конкретним практичним ситуацијама;
  • Оспособљавању ученика да својим стваралачким радом открију начине повезивања основних економских појмова;
  • Развијању предузетничког духа код ученика;
  • Развоју систематичности и ажурности.

Најчешћи облици рада су: групни рад, рад у пару, индивидуални и фронтални рад. Демократичност је највише изражена у интерактивном облику рада гдје се ученицима омогућава да највише износе своја мишљења на задате теме.

Наставне методе, које се највише користе, су: наставни разговор, рад са текстом, презентације, мозаик метода, илустрације и демонстрације. Често се бира и комбиновани метод или метод рада који је најадекватнији за ученике и испољавање њихових способности.

Јасно се види да је демократичност изражена у великој мјери и на много начина, али у оквиру неких предмета, за њу нема много простора, јер се на часовима углавном раде задаци одређени наставним планом и програмом. Међутим, и на тим часовим, када је год могуће, практикује се рад у паровима или мањим групама, гдје ученици развијају узајамну толеранцију и разумијевање.

У оквиру додатне наставе доминира наставни разговор и индивидуални рад при рјешавању проблема и задатака.

У оквиру Права, ученици схватају шта чини суштину демократских принципа у једном друштву, а однос између професора и ученика се темељи на максималном поштовању и примјени начела демократије, а посебно људских права и слобода, са сугестијом да би рад у мањим групама био ефикаснији. 

  1. Куварство

             Анализом наставних планова и програма, годишњих и мјесечних планова као и писаних припрема за часове, уочава се да је демократичност присутна у наставним предметима: Хигијена, Познавање робе, Куварство и Услуживање, као и у оквиру Практичне наставе.

Та демократичност се огледа у наставним садржајима, јер кроз теме које се обраћују, ученици могу исказати властито мишљење кроз колективни или индивидуални рад. Те теме су ученицима углавном блиске из свакодневног живота.

Циљеви стручног образовања указују на:

-оспособљавање ученика за припрему намјерница које су потребне за израду неког јела, сервирање и декорисање

-примјену теоријских знања у практичном контексту

-ефикасан рад у групним ситуацијама

Очекивани исходи у току стручног образовања се односе на формирање радних способности, знања, вјештина и ставова.

Најчешће наставне методе су монолошка и дијалошка, а најзаступљенији облици рада су рад у групама и фронтални облик рада.

Битно је напоменути да, кроз извођење праксе, ученици стичу знања, радне навике, вјештине и способности у свом занимању.

Наставници на вријеме обавјештавају ученике о извођењу писмених провјера знања, све оцјене су јавне и уз образложење. 

  1. Здравствена струка

            Наставни предмети везани за здравствену струку кроз своје садржаје, задатке, циљеве и методе у великој мјери изражавају елементе демократичности, јер се ти предмети највише реализују кроз праксу, која омогућава развој способности ученика.

Принцип активности је веома изражен, као и могућност да ученици развијају социјалне односе и рад у групи. Веома битно за здравствену струку, али и за образовање и васпитање сваког ученика јесте и то што ученици развијају моралну свијест и моралне принципе. Ученици, такође, развијају и способност комуникације, као и способност правилног сналажења и понашања у друштву.

Демократичност је изражена и кроз развијање способности код ученика да поштују саговорника, али и да објективно анализирају и сопствена знања и вјештине.

Кроз садржаје се ученицима омогућава слобода изражавања, креирање сопственог мишљења, као и усвајање знања у међусобној сарадњи са наставником, али и медицинским особљем, кроз практичну наставу. Кроз садржаје се највише истиче стицање основних знања о здрављу, здравственој заштити, врсти здравствених установа, етици и моралу. Такође, стичу се способности хитног реаговања у пружању помоћи угроженим пацијентима, способност процјене при успостављању дијагнозе, али и развијање свијести код ученика о значају и хуманости позива који су изабрали.

Кроз реализацију циљева, истиче се:

-оспособљавање ученика да стечено знање могу примјенити у раду са пацијентима

-мотивисање ученика за формирање позитивних ставова, навика и понашања у вези здравља

-упознавање ученика са принципима рада

-упознавање ученика са медицинском документацијом

-оспособљавање ученика за спровођење мјера личне заштите

-оспособљавање ученика за спровођење његе код болесника, спровођење лабораторијских испитивања, терапије, исхране

-учешће ученика у медицинско – техничким радњама.

Путем оваквих циљева, ученици стичу стрпљење, храброст и поштење, једном ријечју, етику будућих медицинских радника.

Задаци, такође, садрже елементе демократичности. Задатак наставника је да ученицима омогући способност изражавања у оквиру различитих тема, да би ученици стекли општу културу, и развили међукултуралну сарадњу и толеранцију, као и моралне, радне и естетске вриједности, али и интелектуалне способности, машту и креативност. Кроз задатке, истиче се упознавање фаза и метода здравствено – васпитног рада, као и стручно и научно усавршавање здравствених радника.

Најчешће наставне методе су: илустрација – демонстрација, наставни разговор, дијалошка метода, практичне активности ученика и метод усменог излагања, док је најчешћи облика рада – групни рад.

Наставна средства која се користе, су: медицинска документација, рукавице, маске, термометар, апарат за мјерење крвног притиска, тестови, материјали за санитарну обраду, брошуре…

Оцјењивање је јавно, уз образложење оцјене, техника оцјењивања је путем вербалног оцјењивања и демонстрације интервенције. Тестови се најављују унапријед, као и садржај наредног часа.

Битно је поменути и рад секције Црвеног крста, путем кога се организују хуманитарне акције и вјежбе из прве помоћи, и тиме се развија солидарност код ученика.

Станислав Томић, проф. Демократије и људских права
Татјана Витор, проф. Демократије и људских права
Драгица Јокић, педагог