Literarna sekcija i njeni uspjesi

U Osnovnoj školi “Sveti Sava”, Brod od osnivanja djeluje literarna sekcija. Za ovu školsku godinu, za njen rad zadužena je nastavnica Božica Stjepanović.
Literarna sekcija ima veliki broj članova i za svaki kulturno-umjetnički program najbolji radovi budu prezentovani publici.
Literarana sekcija, sa svojim stvaralaštvom, učestvuje i na konkursima gdje postiže zavidne rezultate. Prošle školske godine, u radu i rezultatima, prednjači učenica Gabrijela Jevtić.
Pored nje, treba spomenuti učenice: Bojanu Ostojić, Enu Pantić, Marinelu Jerinić i Branislavu Zarić…

Radovi učenice Gabrijele Jevtić nagrađeni su i objavljeni u više zbirki pjesama. U proteklom periodu, učenik naše škole Branko Jovičić izdao je zbirku pjesama “Kako napisati pjesmu”. Danas je Branko učenik srednje škole koji je objavio još nekoliko zbirki pjesama. Planiramo, uz pomoć donatora, objaviti i Gabrijeline radove.
Pročitajte neke radove literarne sekcije:
________________________________________________________________________________

Слобода – најљепша ријеч у мом рјечнику

 

Слобода, чудна је то ријеч, коју је тешко дефинисати. Шта је то слобода? За мене, то је ријеч која испуњава наше животе. За неке је то сан, за неке надање и прижељкивање, а има људи који не схватају колико су срећни ако имају слободу говора, слободу кретања и слободу мишљења.
Ах, да (слобода) постоји и слобода маштања, једина слобода која нам се не може одузети нити ускратити. За једно дијете, без обавеза и великих проблема, машта је све.

Веома је важно бар за мене, да могу да маштам сваки дан. Слободу, можда још не схватам у потпуности, али бар могу замислити како је људима који нису удахнули свјеж ваздух и угледали зелено лишће и шарене ливаде. Не знају шта пропуштају, али, можда и жуде за тим. Да имам три жеље, пожељела бих мир на Земљи, шарену природу за сваки дан и слободу за свако живо биће. Слобода за сваки живо биће треба да значи срећу, живот, мишљења, маштања, не осуђивања, живот без патњи, без предрасуда, и живот пун радости, забаве и смијеха.

Да се моје жеље остваре, свијет би био савршен, зато се, ваљда, жеље не испуњавају често.

И опет, на крају, остаје нам слобода маштања, наде, прижељкивања и снова…

 

Ена Пантић, 85

___________________________________________________________________________________________ 

  

БУМБАРОВ ЛЕТ

У прољеће када цвијеће цвјета
бумбар шири своја крила
као да су свила.

Зуји, бруји, лети, слети
на лалу црвену
на траву зелену.

И по сунцу и по киши
он музику своју зна
летјеће и даље срећан
један бумбар несташан.

 

Габријела Јевтић, 93

 

ПИТАЊА

Питања нека
муче ме често
одговоре тражим
не знам им мјесто.

Да ли је машта
бескрајно дуга
има ли она
свога друга.

Какви су снови
каква је јава
да ли међу њима
пријатељство спава.

Зашто је живот
чудан да боли
када га свако
бескрајно воли.

 

Габријела Јевтић, 93

СРЕЋА

Срећа је осмијех
са ведра лица
из ока понека
суза радосница.

Срећу нам чине
мале ствари
лијепе ријечи
другари прави.

Срећа се крије
иза сваког угла
таква је наша
земаљска кугла.

Габријела Јевтић, 93


ТИШИНА

Поглед у даљину
све је тихо
гледам околину
не чује се нико.

Ништа, баш ништа
не пушта звуке
тишина милује
косу и руке.

Осјети се мир
лице се смјешка,
тишине додир
није грешка.

Мирно је свуда
тишина слама
бескрај чуда
као кад се сања.

 

Габријела Јевтић, 93

НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА

Прошао је љетњи распуст
жутим сунцем окупан
саобраћај сад је густ
стиже нови школски дан.

Другари се опет срећу
осмијех им краси лице
носе прича пуну врећу
трепере као пјесма грлице.

Облак провирује кроз прашину
чека да зора сване
ђачка граја руши тишину
идемо у нове школске дане.

Габријела Јевтић, 93

________________________________________________________________________________

 MOJA ŠKOLA

Jesen samo što zakoračila nije. Ljeto na raskršću blijedo stoji i donosi novi početak. Počinje nova školska godina. Moja škola, ko usamljena diva, čeka mlade buduće doktore, inžinjere, građevinare, frizere… da joj priđu i posvete nekoliko sati učenja i poneki đački nestašluk. Generacije i generacije kročiše kroz školska vrata. Na podu škole ostaju otisci đačkih cipela izgubljenih u svojoj mašti i snovima.

Teški prozori gledaju na sve strane našeg malog grada kao da prizivaju buduće đake da čim prije porastu i sjednu u školske klupe. Pitate se da li su srećni. O da, jesu! Iza teških prozora i debelih zidova kriju se zrnci mudrosti i znanja. Cijelom površinom prostiru se dječiji glasići dok škola odzvanja cikom i vikom, umiva se u njima sve dok ne zagalami školsko zvono i tada… tada sve utihne. Glasna tišina nastupi snažno, a kad se zvono ponovo začuje, ona se raspukne u hodnicima. I ponovo nastaje cika i vika, škola kao da pjeva sa đacima, i zidovi, i prozori, i tako redom…

Iz dana u dan rastemo u školi, učimo i vijemo se u visine kao da nas škola kroz hodnike juri znanjem, rastemo sve mudriji dok najednom ne dobijemo krila i natavljamo da letimo u život dalje. Škola to osjeća, ali nastavlja da zove druge, mlađe ptiće, u svoje krilo.

Kad se zagledam u školske prozore, vrata, zidove, sjetim se koliko nam je znanja dala, uspomena podarila… i sve to ostaje iza nas  kao srećne, ponekad tužne i nemirne, ali vrijedne uspomene našeg života i prvog školovanja. Sve njih škola čuva i pamti, i čeka trenutak da sve priče podijeli s novim generacijama. Mi smo izgradili svoje prve mostove preko kojih smo prenijeli prvu mladost, a škola se uzdizala postojano.

Ponovo je zasipa žuto lišće koje se poigrava s vjetrom i ćarlija oko glava dječaka i djevojčica. Počinje nova školska godina.


Branislava Zarić, 9-1

_______________________________________________________________________

MOJA ŠKOLA

Period života koji provedemo u školskim klupama najljepši je, a ujedno i najvažniji dio našeg života. Moja škola je velika i prostrana. Njeni mnogoborojni hodnici i naizgled beskrajna stepeništa vode do učionica iza čijih se vrata generacijama rješavaju teški zadaci, pišu najljepši sastavi i sklapaju iskrena prijateljstva.

Škola nas ne uči samo rješavanju jednačina i vrstama riječi, ona nam stvara navike i osobine koje će zauvijek ostati zaključane duboko u nama. Izgrađuje nas kao ličnosti jer kroz školu sazrijevamo i stvaramo sebe. Znanje je bogatstvo. Bogat čovjek nije onaj koji ima u džepu – već u glavi.

U školi sam upoznala i stekla prijatelje koje ću pamtiti zauvijek. Zajedno smo prolazili kroz dobro i loše, zajedno se veselili i dijelili sve što se podijeliti moglo. Škola me naučila da se trud i napor zaista isplate i da osobine koje sam stekla tokom školovanja neće biti na odmet u daljoj budućnosti.

I evo, dan po dan, godina za godinom bliži se kraj boravka u ovoj školi. Pri samom pominjanju, oči mi vlaže i pojavljuju se tri suze u mom oku. Prva zbog prijateljstva, druga zbog svih lijepih trenutaka koji su se desili ovdje, i treća zbog djetinjstva koje je škola upotpunila onako kako samo ona zna.

Na kraju, ljepota učenja je u tome što stečeno znanje niko ne može da mi uzme.

Marinela Jerinić, 9-1

_______________________________________________________________________

SA SLAPA NA SLAP

Moja škola stoji ponosito, uzdignute glave, a veliki plato vri kao u košnici. Cika i vika vesele, razdragane djece odzvanja školskim dvorištem. Kada se sunce spusti ka horizontu ogleda se na velikim staklenim prozorima, plamteći narandžastim sjajem.

Učionice su velike, svijetle i prozračne, uvijek spremne da u svoje krilo prime, sveznalice – dječake i djevojčice. Nastavnici prenose novo znanje, strogi su, ali pravedni. Katkad, mi zaboravimo koliko je škola važna, pa nesmotreno isprljamo zidove ili nešto slomimo. Škola nas svakog novog dana dočekuje osmijehom, s nama slavi rođendane, dobre ocjene i tješi kad dobijemo loše. Nastavnici su bezbroj puta dokazali da su spremni pomoći i posavjetovati, i doprinijeti tome da se u školi osjećamo kao kod kuće. Dok sjedim za stolom punim knjiga kroz glavu mi prolaze sjećanja na događaje iz škole. Polazim u prvi razred srećna, a pomalo uplašena. Dolazim u školsko dvorište čvrsto držeći mamu za ruku.

Sve ove godine protekoše tako brzo, gotovo neprimjetno, kao rječica koja žubori, preskakajući slapove.

Dani provedeni u školi ostaće nezaboravni
i to će biti velika i lijepa
uspomena!!!

Bojana Ostojić, 7-4
_______________________________________________________________________