Statut škole

Na temelju članka 77. Zakona o osnovnom školstvu („Narodne novine Hercegbosanske županije“, br. 12/04), Školski odbor Osnovne škole „Fra Franjo Glavinić“ Glamoč, na sjednici od ________________ donosi

 

STATUT

  1. TEMELJNE ODREDBE

Članak 1.

         Ovim Statutom uređuje se:

  1. osnivanje, organizacija i financiranje školstva
  • naziv i sjedište
  • djelatnost
  • sadržaj i oblik žiga
  • zastupanje i predstavljanje
  1. upravne strukture škole
  • upravljanje školom
  • djelokrug odlučivanja Školskog odbora, ravnatelja, pomoćnika ravnatelja te tajnika
  1. status učitelja, njegovo usavršavanje i napredovanje, nadzor njegovog rada i ocjenjiva-

nje učitelja

  1. stručna tijela i sadržaj njihovog rada
  2. prava, obveze i odgovornost učenika i učitelja
  3. donošenje općih akata
  4. ostala pitanja značajna za rad škole sukladno Zakonu o osnovnom školstvu Hercegbo-

sanske županije ( u daljnjem tekstu Zakon )

Članak 2.

         Škola je institucija koja obavlja djelatnost osnovnog školstva. Djelatnost osnovnog školstva od posebnog je društvenog interesa.

Članak 3.

         Financiranje rada škole ostvaruje se iz:

  • Proračuna Hercegbosanske županije
  • Proračuna Općine Glamoč

Moguće je ostvarivanje vlastitih sredstava prodajom roba i usluga u skladu sa Zakonom.

Članak 4.

         Škola je osnovana Odlukom Općinskog vijeća Glamoč br. 01-01-408/96 od 21. 05. 1996.  godine. Registrirana kao pravna osoba kod Višeg suda u Mostaru rješenjem U./s. 26/96 od 21. svibnja 1996. godine.

Škola je upisana u registar osnovnih škola rješenjem Ministarstva društvenih djelatnosti br. 06.1.39-R-238/98 od 28. svibnja 1998. godine.

Članak 5.

         Naziv škole je: Osnovna škola „Fra Franjo Glavinić“.

Sjedište škole je Glamoč.

Škola radi kao samostalna javna ustanova sa svojstvom pravne osobe.

Odgojno-obrazovni rad organizira se u sjedištu Škole.

Članak 6.

         Škola ima dva žiga okruglog oblika, jedan promjera 40 mm, a drugi 20 mm. Žigovi sadrže tekst: Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine, Hercegbosanska županija, Osnovna škola „Fra Franjo Glavinić“ Glamoč, ispisani u koncentričnim krugovima.

Žig promjera 40 mm koristi se za izdavanje svjedodžbi i drugih javnih isprava. Žig promjera 20 mm sa istim tekstom koristi se za financijsko i administrativno poslovanje Škole.

Članak 7.

         Stručno-pedagoški nadzor nad radom i djelovanjem Škole obavlja Zavod za Školstvo u Mostaru (u daljem tekstu: Zavod), sukladno Zakonu.

Članak 8.

         Opći ciljevi obrazovanja ostvaruju se na način da se:

– učeniku omogući stjecanje znanja kao temelja za razumijevanje sebe, drugogo i svijeta u kojemu živi,

– osigura kontinuiran razvitak svakoga učenika i onih s posebnim potrebama, razvitak njihove moralne i intelektualne cjelovitosti, sukladno njihovom uzrastu, mogućnostina i sposobnostima.

– kod učenika potiče i razvija interes za samostalnost pri učenju, samopouzdanje prema sebi, prirodi, društvu, kontinuirano učenje, stvaralaštvo, moralnu svijest i estetski ukus.

– promiče poštovanje ljudskih prava i temeljnih sloboda, razvija svijest o pripadnosti državi Bosni i Hercegovini, vlastitoj kulturnoj samosvijesti, jeziku i naslijeđu, uvažavajući različitosti i njegujući trpeljivost i solidarnost među svim ljudima, narodima, rasama i zajednicama u domovini i svijetu.

– promiče ekonomski razvitak i uključivanje u europske integracije, osiguranje jednakih mogućnosti za obrazovanje bez obzira na spol, rasu, nacionalnu pripadnost, socijalno i kulturno podrijetlo, status i obiteljski status, vjeroispovijed, duševno-tjelesne i druge osobine.

– postizanje kvalitete obrazovanja i standarda znanja na europskoj razini.

Članak 9.

            U školi se upotrebljavaju jezici i pisma konstitutivnih naroda u BiH, sukladno Ustavu Bosne i Hercegovine, Ustavu i nastavnim planovima i programima u Županiji.

Učitelji moraju uvažavati te objašnjavati razliku između tri službena jezika Bosne i Hercegovine kada je to značajno za predmet koji predaju.

U školi ne smije biti diskriminacije učenika, učitelja i drugih zaposlenika zbog njihovih vjerskih, rasnih, nacionalnih, spolnih, kulturoloških posebnosti, kao ni zbog činjenice što se koriste bilo kojim službenim jezikom i pismom iz stavka 1. ovoga članka.

Temeljem Odluke Ministarstva, a sukladno članku 24. stavak 6. Zakona, Škola će organizirati nastavu iz nacionalne grupe predmeta ili nastavu materinskog jezika u skladu sa Okvirnim zakonom i Pedagoškim standardima.

Članak 10.

            Škola će promovirati i štititi vjerska prava i slobode, toleranciju i dijalog i omogućit će zakonom priznatim crkvama i vjerskim zajednicama u BiH održavanje redovite nastave vjeronauka u skladu sa njihovim učenjem i tradicijom.

Učenici pohađaju nastavu vjeronauka u skladu sa svojim vjerskim uvjerenjem i vjerskim uvjerenje roditelja ili skrbnika.

Pri upisu učenika u Školu, roditelji ili skrbnici mogu svoje dijete izuzeti od pohađanja vjeronauka poštujući načelo slobode, savjesti i vjere.

Škola se brine da učenici koji ne pohađaju sate vjeronauka ni na koji način ne budu dovedeni u nepovoljnu poziciju u odnosu na druge učenike, nego će tim učenicima osigurati nastavni ili izvannastavnu aktivnost u vrijeme nastava vjeronauka.

Za učenike čiji su roditelji, odnosno staratelji izabrali vjeronauk, nastava tog vjeronauka postaje obvezatan predmet do kraja osnovnog obrazovanja, osim ako roditelj ili staratelj na početku školske godine zatraži prestanak pohađanja nastave vjeronauka.

Škola osigurava da učenik ne trpi bilo kakvu diskriminaciju na temelju toga što pohađa vjeronauk neke određene vjere, odnosno na temelju toga što ne pohađa niti jedan od mogućih vjeronauka.

Vjeroučitelj u Školi ne može izvoditi nastavu vjeronauka ako mu mjerodavna zakonom priznata crkva ili vjerska zajednica nije izdala ispravu o ovlasti (certifikat) za poučavanje vjeronauka.

 

  1. DJELATNOST ŠKOLE

Članak 11.

            Djelatnost Škole obuhvaća obvezno školovanje i odgoj učenika i druge oblike obrazovanja djece i mladeži.

Škola može provoditi i obrazovanje odraslih osoba u skladu sa zakonom i propisima Ministarstva.

Članak12.

            Sadržaj djelatnosti Škole sukladan je ciljevima osnovnog obrazovanja.

Ciljevi i zadaće ostvaruju se kroz Nastavni plan i program kojeg donosi Ministarstvo.

Članak 13.

            U okviru odgojno-obrazovnog rada u Školi se ostvaruju:

 

  • nastavne, izvannastavne i izvanškolske aktivnosti,
  • društveno koristan rad učenika
  • kulturno-umjetničke, športske, tehničke, društvene i druge aktivnosti,
  • različiti oblici organiziranja života i rada učenika u Školi i izvan Škole, na temelju

Nastavnog plana i programa te unutarnjih akata Škole.

Članak14.

            Pored obavljanja odgojno-obrazovnog rada. Škola sudjeluje i u kulturnom životu općine i drugim oblicima rada vezanim za ostvarivanje interesa mladih i korištenju njihovog slobodnog vremena.

Škola, a posebno učitelji i stručni suradnici, u suradnji sa organizacijama zdravstva i roditeljima, vodi brigu i o zdravstvenom stanju učenika.

Članak 15.

            Škola vodi brigu o stalnom unaprjeđivanju odgojno-obrazovnog rada koje se izražava naročito u:

– praćenju i omogućavanju učenika da razvijaju osobne sklonosti i sposobnosti

– profesionalnom informiranju učenika

– pružanje pomoći učenicima s teškoćama u učenju, vladanju, a osobito pomoći učenicima s teškoćama u razvoju,

brizi o zdravstvenom stanju učenika,

– pomoći učenicima koji žive u težim socijalnim prilikama u suradnji sa Centrom za socijalnu skrb,

– pomoći učiteljima i u njihovom radu sa učenicima,

– suradnji i savjetovanju s roditeljima o problemima s učenicima,

– razvijanju i drugih oblika unaprjeđivanja odgojno-obrazovnog rada u Školi.

Za unaprjeđenje odgojno-obrazovnog rada u Školi, posebno su odgovorni ravnatelj, stručni suradnici i učitelji.

Članak 16.

            Radi uspješnijeg praćenja i ostvarivanja svoje ukupne funkcije i unaprjeđenja odgojno-obrazovnog rada u Školi, Škola može angažirati odgovarajuće stručnjake izvan Škole.

Stručnjake iz stavka 1. ovog članka Škola će osigurati samostalno ili u suradnji sa drugim školama.

Članak 17.

            Odgojno-obrazovni rad obavlja se u razrednim odjelima koji se ustrojava prema potrebama nastave.

Broj učenika u razrednom odjelu utvrđuje se Odlukom o pedagoškim standardima koju donosi Vlada Županije.

Članak 18.

            Radno vrijeme Škole može biti organizirano cjelodnevno, poludnevno i produljeno.

Odluku o radnom vremenu donosi Školski odbor u skladu sa kriterijima koje odredi Ministarstvo.

Članak 19.

            Škola ima svoj Dan škole.

Dan škole je 21. svibnja.

Na Dan škole održava se smotra dostignuća i održava prigodna manifestacija.

Dan škole smatra se radnim danom.

 

III. UNUTARNJE USTROJSTVO ŠKOLE

Članak 20.

            Rad u Školi ustrojen je kao jedinstvena radna cjelina na način da se pod najpovoljnijim uvjetima ostvaruje svrha, ciljevi i zadaci osnovnog školstva utvrđeni Zakonom.

Članak 21.

            Za obavljanje općih normativno pravnih, kadrovskih, financijsko-računovodstvenih, administrativno-tehničkih, stručno-pedagoških i drugih poslova postoje službe i to:

– služba za opće pravne poslove, pomoćno-tehničke i financijsko-računovodstvene poslove.

Služba se organizira i obavlja poslove u skladu s Zakonom, podzakonskim aktima Ministarstva i Statutom.

Članak 22.

            Unutarnje ustrojstvo i način organiziranja odgojno-obrazovnog rada u Školi, utvrđuje se Pravilnikom o unutarnjem ustrojstvu rada Škole.

Pravilnikom iz prethodnog stavka utvrđuju se obveze uposlenika u nastavi i obveze drugih zaposlenika u skladu sa Zakonom.

 

  1. UPRAVLJANJE ŠKOLOM

Članak 23.

            Organ upravljanja u Školi je Školski odbor.

Organ rukovođenja u Školi je ravnatelj.

Školski odbor ima položaj i ovlasti organa upravljanja, a ravnatelj poslovodnog organa i pedagoškog rukovoditelja.

 

Školski odbor

 Članak 24.

Školski odbor broji pet (5) članova.

Dva člana Školskog odbora biraju se iz reda učitelja i stručnih suradnika, dva člana bira osnivač po proceduri koja je predviđena zakonskim propisima, a jednog člana biraju roditelji iz reda roditelja učenika.

Sastav Školskog odbora mora odražavati nacionalnu strukturu učenika Škole.

Članak 25.

            Sukladno 84. Zakona o osnovnom školstvu, Škola vrši izbor i imenovanje članova Školskog odbora iz reda učitelja i stručnih suradnika, te iz reda roditelja učenika Škole.

U Školski odbor ne mogu biti izabrani: ravnatelj, sindikalni čelnik i pomoćnik ravnatelja.

Glasovanje za člana Školskog odbora je tajno.

Rad u Školskom odboru je dragovoljan i besplatan.

Članak 26.

            Kandidati za članove Školskog odbora iz reda učitelja i stručnih suradnika predlažu se na Učiteljskom vijeću.

Kandidat za člana Školskog odbora može biti svaki predloženi učitelj ili stručni suradnik za kojeg se izjasnila većina nazočnih na sjednici Učiteljskog vijeća.

Izjašnjavanje o prijedlogu za kandidate Školskog odbora vrši se javno dizanjem ruku.

Za članove Školskog odbora obvezno se predlaže više kandidata nego što se bira.

Članak 27.

            Na temelju izjašnjavanja o prijedlogu, Učiteljsko vijeće utvrđuje listu kandidata za Školski odbor.

Kandidati se na listu unose onim redom kojim su predloženi.

Članak 28.

            Za provođenje izbora Školskog odbora, kao i člana Školskog odbora, Učiteljsko vijeće imenuje izborno povjerenstvo.

Izborno povjerenstvo je privremeno, što znači da se imenuje samo za izbor Školskog odbora ili člana Školskog odbora.

Izborno povjerenstvo ima predsjednika i dva člana.

Članak 29.

            Na temelju liste kandidata koju je sačinilo Učiteljsko vijeće, izborno povjerenstvo izrađuje glasački listić. Glasački listić obvezno sadrži: naznaku da se izbor odnosi na članove Školskog odbora, ime i prezime predloženog kandidata, broj članova koji se biraju.

U glasački listić kandidati se unose onim redom kojim su uvedeni u prijedlog tj. listu kandidata.

Članak 30.

            Izbor članova Školskog odbora vrši se na sjednici Učiteljskog vijeća tajnim glasovanjem. Za sjednicu Učiteljskog vijeća na kojoj se obavlja izbor članova Školskog odbora, izborno povjerenstvo izrađuje potreban broj glasačkih listića i popis članova Učiteljskog vijeća po kojemu će se glasovati.

Izborno povjerenstvo osigurava uvjete potrebne za tajnost glasovanja.

Za vrijeme glasovanja potrebna je nazočnost svih članova povjerenstva.

Članak 31.

            Nakon završetka glasovanja izborno povjerenstvo utvrđuje rezultate glasovanja.

Za članove Školskog odbora izabrani su kandidati koji su dobili najveći broj glasova.

U slučaju jednakog broja glasova izabran je kandidat s manjim rednim brojem na glasačkom listiću.

Članak 32.

            O rezultatima glasovanja izborno povjerenstvo podnosi pismeno izvješće Učiteljskom vijeću uz priloženi zapisnik i kompletni izborni materijal.

Učiteljsko vijeće objavljuje rezultate izbora na oglasnoj ploči Škole, a izabranim kandidatima izdaje potvrdu o izboru.

Članak 33.

            Kandidate za člana Školskog odbora iz reda roditelja mogu predlagati svi članovi Roditeljskog vijeća.

            Za članove Školskog odbora potrebno je predložiti veći broj kandidata od broja koji se bira iz reda roditelja učenika.

Kao kandidat smatra se svaki roditelj učenika koji je prihvatio kandidaturu i za kojeg se izjasnila većina nazočnih članova Roditeljskog vijeća.

Kandidati roditelja učenika za Školski odbor ne moraju biti članovi Roditeljskog vijeća.

Članak 34.

            Konačni prijedlozi za imenovanje članova Školskog odbora iz reda učitelja ili stručnih suradnika i roditelja dostavljaju se Općinskom vijeću Glamoč koji donosi konačno rješenje o imenovanju.

Članak 35.

            Nakon konačnog imenovanja članova Školskog odbora od strane Osnivača, saziva se prva sjednica novoizabranog Školskog odbora.

Prvu sjednicu novoizabranog Školskog odbora saziva ravnatelj Škole, predsjedava joj do izbora predsjednika i njegovog zamjenika.

Članak 36.

            Predsjednika Školskog odbora biraju članovi Školskog odbora na svojoj prvoj sjednici.

Za predsjednika je izabran kandidat koji dobije najveći broj glasova ukupnog broja članova Školskog odbora.

Na isti se način bira i zamjenik predsjednika Školskog odbora.

Za slučaj spriječenosti predsjednika Školskog odbora, pripremu i vođenje sjednice obavlja zamjenik predsjednika ili član Školskog odbora kojeg za to ovlasti predsjednik.

 

Članak 37.

            Ako se zbog prestanka radnog odnosa ili nekog drugog valjanog razloga smanjio broj članova Školskog odbora, novi članovi Školskog odbora biraju se po proceduri propisanoj Zakonom i Statutom Škole.

Članak 38.

            Sjednice Školskog odbora su javne, može im nazočiti svaki djelatnik Škole, ali bez prava odlučivanja.

Ravnatelj Škole sudjeluje u radu Školskog odbora bez prava odlučivanja, a obvezan je staviti „veto“ na odluke koje su suprotne Zakonu.

Odluke Školskog odbora donose se većinom glasova. Glasovanje je u principu javno, a može biti i tajno ukoliko takovu odluku donese Školski odbor.

Članak 39.

            Predsjednik je dužan sazvati sjednicu Školskog odbora na traženje jedne petine djelatnika Škole, većine članova Školskog odbora i ravnatelja.

O sazivanju sjednice Školskog odbora i o prijedlogu dnevnog reda, obavještavaju se članovi pismeno, najmanje tri dana prije održavanja sjednice.

U iznimnim slučajevima, o sjednici Školskog odbora članovi se mogu obavijestiti i usmeno, neposredno prije sjednice.

Iznimne slučajeve određuje predsjednik Školskog odbora ili ravnatelj Škole.

Članak 40.

            Ukoliko stručna tijela Škole ocijene da član Školskog odbora ili više njih ne obavljaju dužnost ili je ne obavljaju u skladu s funkcijom, mogu predložiti Osnivaču njihov opoziv.

Članak 41.

            Razlozi za pokretanje postupka za opoziv članova Školskog odbora su:

– povreda Zakona i ovog Statuta,

– nepoduzimanje mjera i nerješavanje problema za koje su zaduženi,

– ako svojom odlukom ili postupcima prouzroče štetu Školi,

– ako ne izvršavaju ili neuredno izvršavaju dužnosti člana Školskog odbora,

– ako se neodgovorno ponašaju spram svoje funkcije,

– i drugim razlozima propisanim unutarnjim aktima Osnivača.

Članak 42.

            Sjednice Školskog odbora su javne, osim u slučajevima predviđenim Zakonom i Poslovnikom o radu Školskog odbora.

Sjednicama Školskog odbora može prisustvovati djelatnik Škole u slučaju kada se raspravlja o pitanjima od njegovog neposrednog interesa.

Kad Školski odbor raspravlja o pravima i obvezama pojedinih djelatnika Škole, dužan je obavijestiti iste o mjestu i vremenu održavanja sjednice.

Članak 43.

            Odluke Školskog odbora su pravovaljane ako se za njih izjasni većina članova Školskog odbora.

Na sjednicama Školskog odbora glasuje se javno osim kad odluku o tajnom glasovanju za određeni slučaj donese Školski odbor.

Članak 44.

Na sjednicama Školskog odbora vodi se zapisnik kojeg potpisuju predsjednik Školskog odbora i zapisničar

Zapisnik se čuva trajno kao službena isprava.

Članak 45.

            Način rada Školskog odbora pobliže je propisan Poslovnikom o radu Školskog odbora.

Članak 46.

            Školski odbor može osnovati trajna i povremena povjerenstva radi proučavanja i pripremanja prijedloga vezanih za donošenje odluka i drugih akata iz nadležnosti Školskog odbora.

Članak 47.

            Članovima stalnih povjerenstava mandat traje četiri godine i vezan je za trajanje mandata Školskog odbora.

Članovi povremenih povjerenstava imenuje se samo za vrijeme koje je potrebno za izvršavanje zadaće zbog koje su imenovani.

Školski odbor može opozvati članove stalnih i povremenih povjerenstava, odnosno pojedinog člana povjerenstva.

Članak 48.

            Članovi povjerenstva imenuju se između djelatnika Škole.

Izuzetno radi određenih potreba, tj. kada u povjerenstvu treba biti član stručna osoba kakve nema u strukturi djelatnika Škole, za člana povjerenstva može biti imenovana osoba izvan Škole.

Članak 49.

            Školski odbor:

  1. donosi Statut i utvrđuje prijedloge izmjena i dopuna Statuta,
  2. donosi svu unutarnje akte Škole,
  3. prati i usmjerava sveukupni rad Škole,
  4. usvaja godišnji plan i program Škole i izvješća o njegovoj provedbi,
  5. odlučuje o korištenju financijskih sredstava Škole koje je Škola stekla vlastitim prihodim, donacijama i slično
  6. donosi odluke o osnivanju učeničkih zadruga i društava,
  7. uređuje organizaciju rada Škole i radno vrijeme,
  8. raspisuje natječaj za izbor ravnatelja, stručnih suradnika i učitelja uz prethodno pribavljenu suglasnost resornog ministarstva,
  9. odlučuje o zasnivanju i prestanku radnog odnosa djelatnika na prijedlog ravnatelja,
  10. imenuje i razrješava ravnatelja Škole,
  11. analizira opći uspjeh učenika i poduzima mjere za unaprjeđenje uvjeta rada u Školi,
  12. razmatra i usvaja izvješća o ostvarenim rezultatima odgojno-obrazovnog rada,
  13. razmatra programe rada izvannastavnih aktivnosti,
  14. odlučuje o zahtjevima za zaštitu prava djelatnika,
  15. prati i kontrolira rad ravnatelja,
  16. imenuje stalna ili povremena povjerenstva,
  17. brine o pravovremenom izboru i opozivu članova Školskog odbora,
  18. surađuje s lokalnim upravnim vlastima, roditeljima i starateljima,
  19. obavlja i druge poslove u skladu sa Zakonom, ovim Statutom i drugim unutarnjim aktima Škole.

Članak 50.

            O svim pitanjima iz svoje nadležnosti, Školski odbor može organizirati javnu raspravu među djelatnicima Škole, roditeljima, učenicima i građanima.

Sa primjedbama, prijedlozima i mišljenjima danim na prethodnoj javnoj raspravi, Školski odbor nije vezan kod donošenja svojih odluka.

         Ravnatelj

Članak 51.

            Ravnatelj je poslovodni organ i stručno-pedagoški rukovoditelj Škole.

Ravnatelja Škole kao javne ustanove imenuje i razrješava Školski odbor na temelju javnog natječaja, uz suglasnost Osnivača i Ministarstva.

Članak 52.

            Za ravnatelja osnovne škole može biti izabrana osoba koja VSS ili VŠS te ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima u nastavi ili na poslovima usko vezanim za djelatnost obrazovanja.

Članak 53.

            Za ravnatelja ne može biti izabrana osoba:

– kojoj je pravomoćnom sudskom odlukom zabranjeno obavljanje funkcije ravnatelja, dok ta zabrana traje,

– kojoj je izrečena mjera koja ima pravnu posljedicu nemogućnost obavljanja funkcije ravnatelja,

– koja je osuđena za krivična djela zbog kojih se prema odredbama Krivičnog zakona ne može obavljati funkcija ravnatelja.

Članak 54.

Ravnatelja imenuje i razrješava Školski odbor uz suglasnost Osnivača i Ministarstva.

Ravnatelj se bira na četiri godine. Ista osoba može biti ponovno izabrana.

Članak 55.

            Ravnatelj se bira na temelju javnog natječaja.

Natječaj raspisuje Školski odbor.

Natječaj se raspisuje najmanje tri mjeseca prije isteka mandata na koji je prethodni ravnatelj bio izabran.

Natječaj se objavljuje u „Službenim novinama Federacije BiH“ i jednom dnevnom tisku.

U natječaju se obvezno navode uvjeti koje kandidat za ravnatelja mora ispunjavati, vrijeme ne koje se bira i rok za podnošenje prijave.

Članak 56.

            Kandidati za izbor ravnatelja dužni su uz svoju prijavu priložiti potrebne dokaze o ispunjavanju uvjeta propisanih natječajem.

Članak 57.

            Školski odbor raspravlja o prispjelim ponudama i donosi odluku o imenovanju ravnatelja.

Ukoliko se na natječaj javi više kandidata za mjesto ravnatelja koji u potpunosti ispunjavaju sve uvjete natječaja, Školski odbor će utvrditi kriterije na temelju kojih će izvšiti izbor kandidata.

Članak 58.

 

O odluci koju je donio povodom natječaja za izbor ravnatelja, Školski odbor izvještava svakog kandidata.

Svaki kandidat koji posjeduje dokaze o nepravilnostima izbora ili smatra da odluka o imenovanju nije u skladu sa Zakonom, ima pravo prigovora Ministarstvu u roku od osam dana od dana prijema obavijesti o izboru.

Članak 59.

            Odluka Školskog odbora o imenovanju ravnatelja je konačna nakon pribavljene suglasnosti od strane Osnivača i Ministarstva.

 

            Nadležnost ravnatelja

 Članak 60.

            Ravnatelj ima položaj i ovlaštenja organa poslovanja i pedagoškog rukovoditelja koji:

– u skladu sa Zakonom neposredno organizira rad Škole, zastupa i predstavlja Školu i odgovara za zakonitost njezina rada,

– potpisuje sve dokumente koje izdaje Škola i ostale akte,

– predlaže godišnji program odgojno-obrazovnog rada i mjere za njegovo donošenje u okviru godišnjeg programa rada,

– podnosi izvješće o rezultatima odgojno-obrazovnog rada i materijalnom poslovanju Škole, Školskom odboru, Općinskom vijeću, Ministarstvu i Zavodu za školstvo,

– predlaže školskom odboru donošenje odluka za zasnivanje i prestanak radnog odnosa djelatnika Škole,

– vrši raspoređivanje djelatnika Škole na određene poslove i zadatke,

– izdaje radna zaduženja djelatnicima u skladu sa propisima,

– izvještava Školski odbor i Učiteljsko vijeće o izvješćima, nalozima i odlukama donesenim od nadzornih organa,

– predlaže pokretanje sudskog postupka za naknadu štete i izriče stegovne mjere, javnu opomenu i novčanu kaznu,

– priprema i vodi sjednice Učiteljskog vijeća,

– sudjeluje u radu Školskog odbora bez prava odlučivanja,

– brine se za provođenje odluka Školskog odbora, Učiteljskog vijeća i drugih stručnih organa,

– upozorava na nezakonitost i nepravilnost odluka i obustavlja od izvršenja iste i o tome izvještava Školski odbor,

– obavlja i ostale poslove u skladu sa Zakonom i drugim propisima.

Članak 61.

            Ravnatelj može opunomoćiti i drugog zaposlenika Škole za zastupanje u određenim pravnim stvarima. Opunomoćenik zastupa Školu samo u granicama ovlaštenja.

Članak 62.

Ravnatelj može osnivati radne grupe, povjerenstva ili druga radna ili savjetodavna tijela za razradu određenih pitanja iz svoga djelokruga.

Članak 63.

            Ravnatelja u slučaju duže spriječenosti u obavljanju poslova zamjenjuje učitelj ili stručni suradnik kojega odredi Školski odbor uz suglasnost Osnivača i Ministarstva, ali ne dulje od godinu dana.

            Osoba koja zamjenjuje ravnatelja ima prava i obveze ravnatelja za vrijeme dok ga zamjenjuje.

Članak 64.

            Ravnatelj može biti razriješen:

– na vlastito traženje

– ako Školski odbor utvrdi da poslovi koji su mu povjereni premašuju njegove sposobnosti što se nepovoljno odražava na poslovanje Škole i odnose u Školi,

– ako svojim radom teže ili više puta povrijedi zakonske i druge propise ili neosnovano odbije izvršiti odluku Školskog odbora ili postupa protivno tim odlukama,

– ako svojim nesavjesnim radom, nepravilnostima u radu ili prekoračenju ovlaštenja Školi ili društvu nanese štetu u većem opsegu, ili ako je iz isti razloga mogla nastati takva šteta,

– ako zbog njegova neobavljanja ili nemarnog obavljanja ravnateljskih obveza Škola nije mogla izvršiti plan ili druge temeljne zadaće ili je neizvršavanje tih zadaća bili krajnje otežano,

– ako svojim postupcima ili propustima omogućava ostvarivanje prava djelatnika ili doprinosi da se poremete odnosi u Školi ili teže oštete interesi zajednice,

– kad nastupe okolnosti po kojima, po sili zakona prestaje radni odnos u Školi,

– i u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.

Članak 65.

            Inicijativu za pokretanje postupka za razrješenje ravnatelja mogu podnijeti djelatnici Škole putem predstavnika u Školskom odboru, Općinsko vijeće Glamoč, putem svojih predstavnika u Školskom odboru, te organi stručnog i upravnog nadzora.

Odluka Školskog odbora o razrješenju ravnatelja je konačna nakon pribavljene suglasnosti od strane Osnivača i Ministarstva.

Članak 66.

            Ako ravnatelj smatra da nisu postojali razlozi za njegovo razrješenje ili nije proveden propisani postupak za razrješenje, može pred nadležnim sudom pokrenuti postupak za preispitivanje odluke o razrješenju.

Postupak iz stavka 1. ovog članka može se pokrenuti u roku od 30 dana od dana primitka rješenja o razrješenju.

Članak 67.

            Škola ima tajnika.

Poslove tajnika Škole može obavljati osoba koja ima visoku ili višu stručnu spremu društvenog smjera, položen stručni-upravni ispit s poznavanjem rada na računalu.

 

  1. STRUČNI ORGANI ŠKOLE I RAZREDNIK

Članak 68.

            Stručni organi Škole su:

  • Učiteljsko vijeće
  • Razredno vijeće
  • razrednik
  • stručni aktivi učitelja

Stručni organi odlučuju o svim stručnim pitanjima odgojno-obrazovnog rada u okviru svog djelokruga utvrđenog Zakonom, Statutom i drugim aktima Škole.

 

Učiteljsko vijeće

 Članak 69.

Učiteljsko vijeće čine svi učitelji, stručni suradnici i ravnatelj Škole.

            Učiteljskim vijećem rukovodi ravnatelj.

Članak 70.

            Učiteljsko vijeće radi u sjednicama.

Sjednice se održavaju po potrebi, a najmanje dva puta u svakom obrazovnom razdoblju.

Sjednice Učiteljskog vijeća obvezno se održavaju na početku i na kraju svakog obrazovnog razdoblja.

Učiteljsko vijeće odluke donosi običnom većinom glasova ukupnog broja članova osim ako je za posebne slučajeve propisana kvalificirana većina.

Članak 71.

            Sjednice Učiteljskog vijeća su obvezne za sve učitelje i stručne suradnike.

Na sjednicama se vodi zapisnik. U zapisnik se unosi broj prisutnih članova, odluke, zaključci i sl. Zapisnik potpisuje zapisničar i ravnatelj.

Članak 72.

            U izvršavanju svojih zadaća Učiteljsko vijeće:

– donosi odluke o organizaciji odgojno-obrazovnog rada i poduzima mjere za unaprjeđenje tog rada,

– prati ostvarivanje nastavnog plana i programa i poduzima mjere za njegovo izvršenje i o tim podnosi izvješće Školskom odboru,

– analizira uspjeh učenika i rad razrednih vijeća,

– utvrđuje prijedlog i razmatra realizaciju programa stručnog usavršavanja učitelja i stručnih suradnika, program rada stručnih tijela i povjerenstava,

– na prijedlog ravnatelja određuje rukovoditelje razrednih vijeća,

– razmatra izvješće o izvršenom stručnom nadzoru, inspekcijskom pregledu, poduzima odgovarajuće mjere i vodi brigu o izvršenju tih mjera,

– razmatra rad učitelja i stručnih suradnika i utvrđuje prijedlog o njihovom napredovanju,

– imenuje članove ispitnog povjerenstva,

– preporučuje organizacijske oblike odgojno-obrazovnih aktivnosti,

– odlučuje o prelasku u viši razred učenika koji na kraju nastavne godine imaju ocjenu jedan iz jednog nastavnog predmeta,

– odobrava posebne programe za nadarene učenike,

– rješava molbe, prigovore i traženja roditelja u svezi s odgojno-obrazovnim aktivnostima,

– odobrava plan ekskurzije učenika,

– odlučuje o pedagoškim mjerama, pohvalama i kaznama,

– odlučuje o organizaciji stručnih aktiva i određuje nositelje istih,

– utvrđuje prijedlog Pravilnika o pedagoškim mjerama,

– predlaže osnivanje učeničkih društava,

– predlaže nabavku nastavnih pomagala, stručnih časopisa i druge stručne literature,

– obavlja i druge stručne aktima propisane poslove.

 

Razredno vijeće

 Članak 73.

            Razredno vijeće se osnova kada ima više odjela istog razreda.

Razredno vijeće čine svi učitelji koji izvode nastavu u određenom razredu, a njegovim radom rukovodi osoba koju između sebe izaberu razrednici  tog razreda.

Razredno vijeće radi u sjednicama. Sjednice saziva i njima rukovodi predsjednik razrednog vijeća.

Sjednicama razrednog vijeća prisustvuju svi učitelji i stručni suradnici iz razrednog odjela.

Na sjednici se vodi zapisnik u koji se unose odluke, zaključci i sl. svih nazočnih članova.

Zapisnik potpisuju razrednici i predsjednik razrednog vijeća.

Članak 74.

            Kad se na sjednici razrednog vijeća raspravlja i odlučuje o pitanjima značajnim za život i rad učenika, na sjednicu se poziva i predstavnik razreda, odnosno razrednog odjela.

Predstavnika razreda odnosno razrednog odjela određuju svi učenici razreda odnosno razrednog odjela.

Članak 75.

            Razredno vijeće:

– kontinuirano prati rad i napredovanje razrednog odjela,

– prati realizaciju nastavnih programa i predviđenog fonda sati,

– prati razvoj učenika i predlaže izbor programa za nadarene učenike i programa i oblika nastave za učenike koji zaostaju u savlađivanju nastavne građe,

– usklađuje rad nastavnika u odgojno-obrazovnom procesu,

– utvrđuje zaključne ocjene,

– analizira rad nastavnika i stručnih suradnika i predlaže mjere za unaprjeđenje odgojno-obrazovnog rada,

– brine o odgoju i obrazovanju učenika u razrednom odjelu,

– predlaže plan izleta i ekskurzija razrednog odjela,

– utvrđuje opći uspjeh učenika od petog do osmog razreda,

– daje mišljenje o ponavljanju razreda učenika od petog do osmog razreda,

– predlaže pedagoške mjere i odlučuje o pedagoškim mjerama prema Pravilniku o pedagoškim mjerama,

– vodi brigu o sudjelovanju učenika u izvannastavnim aktivnostima, izvanškolskim aktivnostima, organizacijama i društvima u Školi,

– surađuje s roditeljima i starateljima u rješavanju odgojno-obrazovnih zadaća

– obavlja i druge poslove utvrđene pravilima Škole.

 

Stručni aktivi

 Članak 76.

            Stručni aktiv čine svi učitelji određenog nastavnog predmeta, odnosno učitelji razredne nastave, a njegovim radom upravlja rukovoditelj aktiva,

U obavljanju svoje zadaće aktiv:

– raspravlja o stručnim programima,

– obavlja godišnje i mjesečno planiranje nastavnog gradiva,

– planira školske pismene zadaće i dogovara se o temama,

– planira zadatke objektivnog tipa, dogovara se o njihovim sadržajima i kriteriju ocjenjivanja,

– planira izvannastavne aktivnosti i dopunsku nastavu,

– analizira postignuti uspjeh učenika na kraju obrazovnih razdoblja,

– obavlja i druge poslove sukladno Godišnjem planu i programu i drugim aktima Škole.

 

Razrednik

 Članak 77.

            Svaki razredni odjel ima svog razrednika. Razrednika određuje ravnatelj.

Razredni učitelj u prva četiri, odnosno tri razreda, ujedno je i razrednik razrednog odjela ukoliko se u razrednom odjelu ne izvodi nastava po predmetima.

Članak 78.

            Razrednik obavlja pedagoške i administrativne poslove razrednog odjela i to:

– skrbi o redovnom pohađanju nastave i izvannastavnih aktivnosti,

– skrbi o realizaciji godišnjeg programa rada za svoj razredni odjel i realizaciju nastavnog plana i programa,

– skrbi o redovitom popunjavanju potrebne razredne dokumentacije,

– ispunjava i supotpisuje potrebne razredne svjedodžbe, svjedodžbe prijelaznice i učeničke knjižice,

– posjećuje nastavne sate predmetnih nastavnika ili usporednih razrednih odjela,

– podnosi izvješće o radu razrednog odjela Učiteljskom vijeću i ravnatelju Škole,

– izvješćuje učenike i njihove roditelje, odnosno staratelje o postignutim rezultatima rada u nastavi, izvannastavnim aktivnostima i vladanju,

– priprema sjednice razrednog vijeća,

– predlaže pedagoške mjere i odlučuje o pedagoškim mjerama u skladu s Pravilnikom,

– predlaže plan rada razrednom vijeću,

– brine o redovitom ocjenjivanju učenika iz nastavnih predmeta i vladanja,

– kao razredni učitelj utvrđuje opći uspjeh učenika od I. – III. odnosno od I. – IV. razreda,

– surađuje s ravnateljem i stručnim suradnicima radi organiziranja pomoći učenicima kojima je potrebna,

– obavlja i druge poslove u skladu sa Zakonom, Statutom i drugim unutarnjim aktima Škole.

 

  1. UČITELJI I STRUČNI SURADNICI

 Članak 79.

            Nastavu od I. do IX. razreda izvode učitelji.

Članak 80.

            Učitelji ili stručni suradnici mogu biti osobe koje pored općih uvjeta propisanih Zakonom:

  1. imaju odgovarajuću stručnu i pedagoške spremu prema odredbama Zakona i propisima Ministarstva,
  2. imaju položen stručni ispit,
  3. koji ispunjavaju i zdravstvene uvjete potrebne za izvođenje nastave.

Članak 81.

            Učitelji ne mogu biti osobe koje su pravomoćnom presudom osuđene za kaznena djela propisana Zakonom.

Članak 82.

            U obavljanju nastavnog rada učitelji su dužni postupati u skladu sa zakonom, utvrđenim obvezama u Školi kao i obvezama učitelja i stručnih suradnika propisanim Statutom.

Članak 83.

            Učitelji i stručni suradnici imaju pravo i dužnost stručnog i pedagoškog usavršavanja u skladu sa programom koji donosi Ministarstvo.

Članak 84.

Učitelji i stručni suradnici te ostali zaposlenici, biraju se temeljem javnog natječaja kojeg raspisuje Školski odbor nakon prethodno pribavljene suglasnosti Ministarstva.

Natječaj je otvoren najmanje 15 dana od dana objavljivanja.

Članak 85.

            Ako se na natječaj za rad u Školi javi osoba koja ima odgovarajuću stručnu spremu, a nema potrebno pedagoško-psihološko obrazovanje, može biti izabrana uz uvjet da najkasnije u roku od godinu dana od dana izbora stekne to obrazovanje.

Učitelju koji ne ispuni uvjete iz stavka 1. ovog članka prestaje radni odnos prvog dana po isteku roka iz stavka 1. ovog članka.

Prednost pri izboru učitelja ima osoba koja ispunjava sve uvjete za učitelja u Školi.

Ukoliko se na natječaj javi više kandidata za jedno radno mjesto koji u potpunosti ispunjavaju sve uvjete natječaja, Školski odbor će utvrditi kriterije na temelju kojih će izvšiti izbor kandidata.

Utvrđene kriterije iz prethodnog stavka, ravnatelj Škole obvezan je primjenjivati pri dostavljanju prijedloga Školskom odboru za konačan izbor kandidata.

Članak 86.

            Učitelji bez radnog iskustva zasnivaju radni odnos kao pripravnici.

Pripravnički rad traje jednu godinu, a pripravnik je dužan položiti stručni ispit u roku od šest mjeseci od dana isteka pripravničkog staža.

Pripravniku koji ne položi stručni ispit prestaje radni odnos po isteku ugovora iz stavka 2. ovoga članka, osim u slučajevima kada zbog određenih okolnosti pripravniku nije omogućeno polaganje stručnog ispita sukladno Zakonu.

Program i način polaganja stručnog ispita propisuje Ministarstvo.

Članak 87.

            Učitelj koji je polagao stručni ispit odnosno odradio pripravnički staž u drugoj radnoj organizaciji i na drugim poslovima koji nisu vezani za odgojno-obrazovni rad s učenicima mora polagati stručni ispit za samostalni odgojno-obrazovni ra s učenicima.

Članak 88.

            U slučaju kad predmetna nastava ne trpi odlaganje, sa učiteljem se može zasnovati radni odnos bez natječaja, a najdulje tri mjeseca u tijeku jedne školske godine, o čemu odlučuje ravnatelj.

  

VII. PRAVA, OBVEZE I ODGOVORNOSTI DJELATNIKA I ORGANA UPRAVLJANJA ŠKOLE

 Članak 89.

            Prava, obveze i odgovornosti proizlaze iz zasnovanog radnog odnosa u Školi.

O pravima, obvezama i odgovornostima zaposlenika u Školi odlučuje Školski odbor i ravnatelj Škole sukladno odredbama Zakona, Pravilniku o radu Kolektivnom ugovoru i drugim propisima.

Članak 90.

            Mogući oblici izjašnjavanja djelatnika su zauzimanje stavova na javnim raspravama o svim pitanjima iz oblasti djelatnika Škole, osobno ili preko svojih predstavnika u Školskom odboru i u stalnim ili povremenim povjerenstvima, kao i davanje posebne izjave u pisanom obliku.

Članak 91.

            Uposlenici Škole imaju pravo po svom slobodnom uvjerenju organizirati sindikat te se u njega učlaniti.

            Zaposlenici ne mogu biti stavljeni u nepovoljniji položaj zbog članstva u sindikatu.

Ravnatelj i pomoćnik ravnatelja ne mogu biti članovi sindikata.

Školski odbor i ravnatelj dužni su surađivati sa Sindikatom kad se radi o ostvarivanju i zaštiti prava djelatnika utvrđenih Zakonom i Kolektivnim ugovorom.

 

VIII. UČENICI

 Članak 92.

            U prvi razred osnovne škole upisuju se djeca s navršenih šest godina života i traje bez prekida tijekom perioda koji ne može biti kraći od devet (9)  godina.

Škola će po odobrenju Ministarstva upisati učenika jednu godinu ranije ili odgoditi početak obveznog obrazovanja ukoliko je to u najboljem interesu djeteta.

Dobnu granicu upisa utvrdit će Ministarstvo posebnim aktom.

Članak 93.

            Prije upisa u prvi razred obvezno je utvrđivanje psihofizičkog stanja djeteta.

Psihofizičko stanje djeteta utvrđuje povjerenstvo koje imenuje općinsko tijelo uprave nadležno za poslove školstva.

Učitelja razredne nastave koji će sudjelovati u radu povjerenstva, predlaže ravnatelj škole.

Povjerenstvo čine:liječnik, psiholog-pedagog i učitelj.

Članak 94.

            Nakon upisa Škola je dužna obavijestiti nadležni općinski odjel o školskim obveznicima koji se nisu upisali odnosno koji redovno ne pohađaju Školu.

Članak 95.

            Redovan upis u prvi razred obavlja se od travnja do lipnja tekuće godine.

Kod upisa djece u prvi razred povjerenstvo može prikupiti i podatke o socijalnim, zdravstvenim i drugim prilikama djeteta i njegove obitelji koji su značajni za praćenje razvoja učenika i popunjavanje evidencijskog lista učenika, dosjea ili druge školske evidencije.

Članak 96.

            Upis učenika koji dolazi iz drugih škola vrši se na temelju svjedodžbe prijevodnice koju izdaje škola iz koje je učenik došao.

U slučaju neizdavanja svjedodžbe prijevodnice, Škola će izvijestiti nadležne inspekcijske organe.

Za učenika koji prelazi u drugu školu, Škola će izdati svjedodžbu prijevodnice i ispisati ga u roku od sedam dana od dana primitka obavijesti o upisu učenika u drugu školu.

Članak 97.

            Na zahtjev učenika, roditelja ili skrbnika Škola izdaje  duplikat obrazovne isprave o završenom razredu.

Za izdavanje duplikata, podnositelj zahtjeva dužan je dostaviti dokaz o proglašavanju obrazovne isprave nevažećom u Narodnim novinama hercegbosanske županije.

Članak 98.

            Učenici se ocjenjuju iz svakog nastavnog predmeta i iz vladanja. Ocjene iz nastavnog predmeta utvrđuju se opisno u prvom razredu, a brojčano od drugog polugodišta II. razreda do IX. razreda. Ocjene iz vladanja utvrđuju se opisno.

Uspjeh učenika iz pojedinih predmeta ocjenjuje se kao: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1).

Ocjene: odličan, vrlo dobar, dobar i dovoljan su prolazne.

Opći uspjeh učenika utvrđuje se srednjom ocjenom iz svih predmeta, ako učenik neme niti jednu negativnu ocjenu i to:

  • odličan (5), ako je srednja ocjena najmanje 4,50
  • vrlo dobar (4), ako je srednja ocjena najmanje 3,50
  • dobar (3), ako je srednja ocjena najmanje 2,50
  • dovoljan (2), ako je srednja ocjena najmanje 2,00

Ocjene za vladanje učenika su: uzorno, dobro i loše.

Ocjena iz vladanja ne utječe na opći uspjeh učenika.

Način ocjenjivanja i praćenja učenika propisuje Ministarstvo.

Članak 99.

            Redoviti učenik koji iz opravdanih razloga (bolesti u dužem trajanju i u drugim opravdanim slučajevima) nije mogao redovito pohađati nastavu i biti ocijenjen iz jednog ili više predmeta, pa je najmanje 1/3 od ukupnog fonda sati predviđenih planom i programom izostao s nastave, polaže predmetni ili razredni ispit i stječe osnovno obrazovanje u redovitom roku.

Molba za polaganje ispita iz prethodnog članka podnosi se Učiteljskom vijeću, čija je odluka konačna.

Pod opravdanim razlozima smatraju se:

  • bolesti u dužem trajanju,
  • duži izostanak s nastave koji je odobrio nadležni organ
  • izostanci vrhunskih sportaša i istaknutih umjetnika
  • drugi izostanci s kojima je upoznato Učiteljsko vijeće.

Način polaganja predmetnih i razrednih ispita Škola će urediti Pravilnikom.

Članak 100.

            Škola će sukladno svojim mogućnostima za djecu s posebnim obrazovnim potrebama osigurati obrazovanje prema programima prilagođenim njihovim individualnim potrebama.

Individualni program, prilagođen njihovim mogućnostima i sposobnostima, izradit će se za svakog učenika uz obvezno određivanje defektološkog i logopedskog statusa.

Članak 101.

            Učenik ima pravo aktivnog sudjelovanja u odgojno-obrazovnom procesu.

Učenik je dužan redovito ispunjavati svoje obveze u nastavi i drugim oblicima koji se odnose na ostvarivanje nastavnog plana i programa.

Članak 102.

            Škola će sukladno svojim mogućnostima i željama učenika organizirati izbornu nastavu.

Izborni predmet obvezan je za sve učenike koji se za njega opredijele.

Članak 103.

            O neredovitom pohađanju nastave ili prestanku dolaska na nastavu, ravnatelj će obavijestiti općinsko tijelo uprave nadležno za poslove školstva i podnijeti nadležnom sudu prekršajnu prijavu protiv roditelja ili staratelja takvih učenika.

 

Članak 104.

            Škola, a osobito učitelji stručni suradnici. obvezni su skrbiti o zdravstvenom stanju i o tome izvješćivati roditelje, skrbnike i zdravstvenu ustanovu, sukladno propisima iz oblasti zdravstva i ustanova za skrb i zaštitu djece i obitelji.

            Škola je obvezna u suradnji s Centrom za socijalnu skrb pratiti socijalne probleme i negativne pojave kod učenika i poduzimati mjere za otklanjanje uzroka i posljedica socijalnih problema i negativnih pojava kod učenika.

Članak 105.

            Učenik može biti, zbog zdravstvenog stanja trajno ili privremeno oslobođen pojedinih sadržaja nastavnih predmeta, ako ti sadržaji nisu iz općih predmeta.

Ako je učenik temeljem stavka 1. oslobođen dijela aktivnosti iz nekog nastavnog predmeta, ocjena iz tog predmeta se donosi na temelju drugih sadržaja tog predmeta kojih učenik nije oslobođen.

Odluku iz stavka 1. ovog članka donosi Učiteljsko vijeće na prijedlog nadležnog liječnika.

Članak 106.

            U školi se mogu osnovati odgovarajuća učenička društva

Prijedlog za osnivanje učeničkih društava mogu dati učitelji, učenici i roditelji.

Odluku o osnivanju učeničkih društava, uvjetu i načinu njihova rada, donosi Školski odbor.

 Članak 107.

Učenici mogu formirati vijeće učenika, a sastav vijeća mora odgovarati starosnoj dobi učenika.

Dužnost Vijeća učenika je da:

  • promovira interese škole,
  • predstavlja stajališta učenika u Školskom odboru,
  • potiče angažman učenika u radu Škole.

Način i proceduru osnivanja Vijeća učenika, Škola će utvrditi posebnim aktom.

 

  1. PEDAGOŠKE MJERE I MJERE POTICANJA 
  1. Pedagoške mjere

Članak 108.

             Učenicima se zbog povrede dužnosti i neispunjavanja obveza, mogu izreći i izriču se pedagoško-stegovne mjere i to :

  • opomena,
  • ukor,
  • strogi ukor,
  • premještaj u drugu školu

Učenik, njegov roditelj ili staratelj imaju pravo žalbe na izrečenu pedagošku mjeru u roku od tri ( 3 ) dana od dana primitka pismene obavijesti o izricanju pedagoške mjere.

 Članak 109.

Cilj pedagoških mjera je učeniku ukazati na njegove greške i propuste ,nedolično ponašanje, a radi toga da ih ne bi ponavljao. Izricanje pedagoških mjera ne smije biti posljedica osvete, niti smije imati za učinak zastrašivanje ili ponižavanje učenika, odnosno povredu učenikove osobnosti.

Članak 110.

 Prije donošenja pedagoških mjera  učenik se mora saslušati, te u potpunosti utvrditi činjenično stanje i nastojati u suradnji s roditeljima, odnosno starateljima, razrednim odjelom i drugima, otkloniti uzroke i spriječiti neželjene posljedice pogrešnog ponašanja učenika.

Članak 111.

 Prilikom izricanja pedagoških mjera, Škola mora voditi računa o individualnim osobinama učenika, posebno o karakternim i emocionalnim, kao i o obiteljskim prilikama i okolini u kojoj učenik živi, boravi i radi.

Članak 112.

Na mjeru premještaja u drugu školu, roditelj odnosno staratelj učenika može podnijeti žalbu Ministarstvu.

Ministarstvo može odluku izmijeniti ili potvrditi.

U slučaju kada Ministarstvo potvrdi mjeru premještaja, odredit će školu u koju se učenik premješta, a ta škola mora primiti učenika.

Odluka Ministarstva po žalbi je konačna.

 Članak 113.

Pravilnikom o pedagoškim mjerama Škola utvrđuje uvjete, način i postupak za izricanje poticajnih i stegovnih pedagoških mjera utvrđenih Zakonom te organe za njihovo donošenje.

Pravilnikom se utvrđuju i uvjeti opravdanog izostanka s nastave i način opravdavanja izostanka.

Pravilnik o pedagoškim mjerama donosi Školski odbor na prijedlog Učiteljskog vijeća.

 

  1. Mjere poticanja

Članak 114.

 Mjere poticanja su:

  • pohvale i
  • nagrade

Mjere poticanja dodjeljuju se učenicima, razrednim odjelima ili obrazovnim skupinama koje se ističu u učenju, ponašanju i drugim korisnim aktivnostima.

Članak 115.

 Pohvale učenicima izriče:

  • učitelj,
  • razrednik,
  • Razredno vijeće,
  • ravnatelj,
  • Učiteljsko vijeće,
  • Školski odbor

Članak 116.

 Pohvale mogu biti usmene, objavljene na sjednici stručnih tijela, školskim svečanim skupovima, prigodnim proslavama i slično te  pismene pohvale u vidu pohvalnica, diploma, priznanja i slično.

Članak 117.

 Odluke o pohvalama i nagradama donose Razredno i Učiteljsko vijeće.

Nagrade učenicima dodjeljuju Učiteljsko vijeće, ravnatelj Škole i Školski odbor.

Članak 118.

 Nagrade mogu biti:

  • knjige,
  • umjetnine, albumi, fotografije i slično.
  • športski rekviziti,
  • jednodnevni ili višednevni izleti,
  • novčane nagrade

           Sredstva za nagrade osiguravaju se financijskim planom Škole u posebnom fondu za nagrade učenicima za tekuću školsku godinu.

Članak 119.

 Pobliže odredbe o kriterijima, načinu i postupku pohvaljivanja i nagrađivanja donosi Školski odbor na prijedlog Učiteljskog vijeća.

 

  1. PRAVA I OBVEZE RODITELJA

 Članak 120.

Roditelji i staratelji dužni su u propisanom roku upisati dijete u školu, skrbiti da dijete nastavu polazi redovito te da uredno i na vrijeme ispunjava školske obveze.

Roditelji odnosno staratelji dužni su opravdati svaki izostanak djeteta sa nastave.

Članak 121.

Roditelji odnosno staratelji dužni su surađivati sa školom o svim pitanjima vezanim za školovanje djeteta.

Isti su dužni odazvati se pozivima na roditeljske sastanke, savjetovanje s razrednikom, članovima Razrednog vijeća i ostalim učiteljima.

Članak 122.

Roditelji odnosno staratelji preuzimaju obveze koje se odnose na izvršavanje nastavnog plana i programa te ostale obveze u dogovoru sa Školom.

U skladu sa odlukama Škole roditelji sudjeluju u osiguravanju sredstava koja se odnose na troškove:

  • naknade štete za posuđenu oštećenu ili ne vraćenu knjigu,
  • naknadu štete za razbijeno staklo, inventar ili nastavno sredstvo,
  • organiziranja školskih ekskurzija,
  • odlaska na kazališne i kino predstave te druge priredbe,
  • odlaska na logorovanja, ljetovanja i sl.

  

Roditeljsko vijeće

Članak 123.

Roditelji učenika koji pohađaju Školu imaju pravo na osnivanje Roditeljskog vijeća  u cilju efikasnijeg ostvarivanja odgojno-obrazovnog rada Škole i unapređivanja suradnje Škole s roditeljima učenika.

Članak 124.

             Vijeće roditelja bira se na mandat od četiri godine i izbor se može ponavljati sve do trenutka kada roditelj nema više učenika u Školi.

Vijeće roditelja treba odražavati nacionalnu strukturu učenika u Školi.

Članak 125.

            Predstavnici roditelja biraju  na roditeljskim sastancima odjela po jednog kandidata za Roditeljsko vijeće  i imena dostavljaju ravnatelju Škole koji zakazuje prvi izborni sastanak kandidata za Roditeljsko vijeće  na kojemu se vrši izbor osamnaest ( 18 ) članova Vijeća, na način da u Vijeću budu zastupljeni svi razredi, a ne odjeli.

Članak 126.

            Roditeljsko vijeće u Školi broji osamnaest ( 18 ) članova iz reda roditelja i tri člana iz reda učitelja Škole koje predlaže Učiteljsko vijeće Škole, a u radu Vijeća mogu sudjelovati i predstavnici Vijeća učenika Škole.

Članak 127.

             Na prvoj sjednici Roditeljskog vijeća imenuje se predsjednik Vijeća, njegov zamjenik i zapisničar te se biraju tri predstavnika Roditeljskog vijeća u Školski odbor iz reda roditelja.

Članak 128.

 Opće aktivnosti roditeljskoga vijeća mogu uključivati:

  • promoviranje interesa Škole na nivou lokalne zajednice,
  • predstavljanje stavova roditelja učenika Školskom odboru ili bilo kojoj zainteresiranoj strani,
  • podržavanje aktivnog sudjelovanja roditelja i lokalne zajednice u radu Škole,
  • izvješćivanje Školskog odbora o bitnim stvarima za rad Škole,
  • odabir i imenovanje zastupnika roditelja u Školski odbor Škole,
  • razvitak komunikacije i odnosa između učenika, učitelja i roditelja ili staratelja

Bliže odredbe o izboru, načinu i uvjetima rada Roditeljskog vijeća Škola uređuje Poslovnikom.

 

  1. JAVNOST RADA ŠKOLE

Članak 129.

             Rad Škole je javan.

Javnost rada ostvaruje se izvješćivanjem javnosti o odgojno-obrazovnoj djelatnosti, programima upisa i rezultatima kao i svim drugim aktivnostima koje se ostvaruju u Školi.

Izvješćivanje javnosti obavlja se putem sredstava javnog informiranja ili na neki drugi način.

Saopćenja za javnost daje ravnatelj Škole, predsjednik Školskog odbora ili druga ovlaštena osoba.

            Sve odluke, zaključke i pojedinačne akte Škola objavljuje na oglasnoj ploči Škole.

 

XII. OPĆI AKTI ŠKOLE

Članak 130.

             Opći akti Škole su:

  • Statut škole,
  • pravilnici koji proizlaze iz zakonske obveze,
  • drugi podzakonski akti koji reguliraju ustrojstvo i djelokrug rada Škole.

Članak 132.

Statut je najviši opći upravni akt Škole.

Statut te njegove izmjene i dopune donosi Školski odbor uz suglasnost  Ministarstva.

Ostale unutarnje akte donosi Školski odbor, a oni moraju biti u skladu sa Statutom Škole.

Članak 133.

             Inicijativu za izmjenu i dopunu općih akata može dati svaki djelatnik, svi upravni i stručni organi i Školski odbor.

Opći akti stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a samo izuzetno danom objavljivanja

Opći akti objavljuju se na oglasnoj ploči Škole.

Članak 134.

Pojedinačne akte kojima se odlučuje o pravima i interesima djelatnika, donosi ravnatelj, odnosno po njemu ovlaštena osoba ako općim aktom nije drugačije određeno.

Pojedinačni akti stupaju na snagu odmah po donošenju, osim ako provođenje nije uvjetovano konačnošću akta, nastupom određenih činjenica ili istekom određenog roka.

Članak 135.

             Na sjednici organa upravljanja i stručnih tijela vodi se zapisnik.

Zapisnik ima obilježje pisanog akta kojim se potvrđuje oblik i rad organa i tijela Škole.

Zapisnik sadrži temeljne podatke o radu organa i tijela na sjednici.

Zapisnikom se utvrđuje dnevni red, broj nazočnih članova  na sjednicama, odluke i zaključci koji su donijeti, broj glasova za odluku, protiv odluke i broj suzdržanih.

Zapisnik potpisuje zapisničar i predloženi ovjerovitelji zapisnika.

  

XIII. OBVEZNA PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA

Članak 136.

Škola vodi propisanu pedagošku dokumentaciju i evidenciju o učenicima i radu Škole.

Pedagošku dokumentaciju čine: obrazovne isprave, matična knjiga učenika, dnevnik rada, imenik učenika i ljetopis Škole.

Matična knjiga, svjedodžbe, uvjerenja i učeničke knjižice su javne isprave.

Škola je obvezna trajno čuvati matične knjige i ljetopis Škole.

Imenik i evidencija o ispitima čuvaju se 10 godina, a sva druga dokumentacija i evidencija o učenicima čuva se 5 godina.

Sadržaj i vrstu pedagoške dokumentacije propisuje Ministarstvo.

 

XIV. NADZOR

 Članak 137.

             Ministarstvo u suradnji s drugim ovlaštenim ustanovama obavlja nadzor nad zakonitošću rada, inspekcijski nadzor i stručni nadzor u Školi.

Nadzor nad zakonitošću rada obavlja se u skladu sa zakonskim propisima i Škola je obvezatna omogućiti svim ovlaštenim osobama neposredan uvid u svu traženu dokumentaciju.

U obavljanju inspekcijskog nadzora Škola je dužna u vrijeme obavljanja nadzora, na zahtjev inspektora, bez odlaganja, omogućiti:

  • neposredan uvid u rad Škole,
  • pregled prostorija i drugih objekata,
  • pregled učila, opreme, nastavnih sredstava i namještaja,
  • uvid u dokumentaciju i evidenciju,
  • uvid u matične knjige ,razredne knjige, dokumentaciju o obavljenim ispitima i svu drugu dokumentaciju
  • uvid u isprave i druga dokumenta

Članak 138.

             Ravnatelj je odgovorna osoba koja omogućuje nadzor nad zakonitošću rada i inspekcijski nadzor, a ravnatelj može imenovati i neku drugu osobu o čemu donosi rješenje.

 

  1. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 Članak 139.

              Statut je usvojen  kad ga prihvati većina članova Školskog odbora Škole, uz pribavljenu suglasnost  Ministarstva znanosti,prosvjete,kulture i športa Hercegbosanske županije.

Izmjene i dopune Statuta donose se i objavljuju na način i pod istim uvjetima kako je i donesen.

Članak 140.

             Statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj ploči Škole.

Članak 141.

             Stupanjem na snagu ovog Statuta prestaje važiti  Statut Škole broj: __________ od __________

Škola je dužna u roku od 90 dana stupanja na snagu Statuta uskladiti sve opće akte s odredbama ovog Statuta i Zakona.

 

 

     Urudžbeni broj : ___________________

 

    Glamoč,___________________________

 

 

Predsjednik Školskog odbora :

 

                                                                                                  ________________________

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

BOSNA I HERCEGOVINA

FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE

HERCEGBOSANSKA ŽUPANIJA

 

Osnovna škola „Fra Franjo Glavinić“

                              Glamoč

 

 

Na temelju članka 73. Statuta Škole, Školski odbor na sjednici održanoj ________________  godine, d o n o s i

 

O D L U K U

 

Usvaja se Statut Osnovne škole „Fra Franjo Glavinić“ Glamoč.

 

Ovaj Statut odmah se objavljuje na oglasnoj ploči  Škole, a stupa na snagu______ _______ godine

 

Statut će se objaviti nakon date suglasnosti Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa i suglasnosti Općinskog vijeća Glamoč

 

Ovom Odlukom prestaje važiti Statut Osnovne škole „Fra Franjo Glavinić“ Glamoč  br. __________________________________

 

O b r a z l o ž e n je

 

Člankom 98. Zakona o osnovnom školstvu(«Narodne novine Hercegbosanske županije» br. 7/04) utvrđena je obveza svih osnovnih škola Županije da usklade svoje unutarnje akte s odredbama spomenutog Zakona u roku od šest mjeseci od dana objavljivanja Zakona.

 

Radi obimnijih promjena u oblasti osnovnog obrazovanja koje je donio novi Zakon, nije bilo moguće pristupiti izmjenama i dopunama Statuta, pa se prišlo donošenju novog teksta Statuta Škole.

 

 

ŠKOLSKI ODBOR

PREDSJEDNIK

_____________________

 

 

 

Pravilnik o kućnom redu

Na temelju čl. 132. Statuta Osnovne škole „Fra Franjo Glavinić“ u Glamoču Povjerenstvo Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa za OŠ“Fra Franjo Glavinić“ Glamoč na sjednici održanoj dana 04.rujna 2008. godine donijelo je

 

P R A V I L N I K

O KUĆNOM REDU

  1. OPĆE ODREDBE

Članak 1.

Pravilnikom o kućnom redu (u daljem tekstu: Pravilnik) uređuje se kućni red Osnovne škole „Fra Franjo Glavinić“ u Glamoču (u daljem tekstu: Škola), a posebno:

– vrijeme dolaska na posao i odlaska s posla radnika Škole,

– vrijeme dolaska i napuštanja škole učenika

– dnevni red rada i način rada radnika u utvrđenom radnom vremenu i za

vrijeme obveznih dežurstava,

– prava i dužnosti roditelja i skrbnika učenika u poštivanju kućnog reda,

– korištenje imovine Škole,

– zabranu unošenja i korištenja sredstava, opreme i uređaja kojima se mogu

izazvati požar ili eksplozija, duhanskih proizvoda, alkohola i opojnih droga,

– kršenje kućnog reda i druga pitanja vezana za održavanje kućnog reda.

Članak 2.

Odredbe ovog Pravilnika odnose se na sve osobe koje su zasnovale radni odnos u Školi, bez obzira na vrstu radnog odnosa i količinu radnog vremena, osobe koje obavljaju rad u prostorijama Škole, učenika, roditelje ili skrbnike, stranke i građane za vrijeme njihova boravka u Školi.

Osobe iz prethodnog stavka imaju pravo biti upoznate s odredbama ovog Pravilnika koje se na njih odnose.

Osobe u radnom odnosu u Školi, kao i osobe koje obavljaju rad u prostorijama Škole s odredbama Pravilnika upoznaju se putem oglasne ploče.

Roditelje učenika i učenike s odredbama ovog Pravilnika upoznat će razrednici na roditeljskim sastancima, odnosno sastancima razredne zajednice, a o načinu upoznavanja ostalih osoba iz st. 1. s odredbama Pravilnika odlučuje ravnatelj.

  1. DOLAZAK NA POSAO I ODLAZAK S POSLA

Članak 3.

Radnik Škole dužan je dolaziti na posao i odlaziti s posla u vrijeme utvrđeno Pravilnikom o radu i odlukom ravnatelja o rasporedu radnog vremena. Nastavnici su dužni doći na posao deset minuta prije početka nastavnog sata.

U slučaju spriječenosti dolaska na rad radnik je dužan obavijestiti ravnatelja odmah, osim ako to ne može učiniti iz objektivnih razloga.

Članak 4.

Radnicima nije dopušten odlazak s posla prije isteka radnog vremena, osim izlazaka za potrebe posla.

Članak 5.

Tajnik Škole vodi evidencija o nazočnosti radnika na poslu i zamjenama nenazočnih učitelja.

III. DNEVNI RED I NAČIN RADA

  1. Obveze radnika

Članak 6.

Radnici su dužni savjesno i stručno obavljati poslove radnog mjesta na kojem rade, pridržavajući se važećih propisa i naputaka ravnatelja.

Članak 7.

Dnevno radno vrijeme određuje ravnatelj Škole u skladu sa zahtjevima godišnjeg plana i programa rada Škole.

Radnici Škole dužni su pridržavati se dnevnog radnog vremena.

Dnevni red rada Škole dužni su poštivati roditelji, stranke i građani.

Članak 8.

Za vrijeme nastavnih sati u prostorima Škole nije dozvoljena nikakva aktivnost koja bi remetila rad učitelja i pažnju učenika.

Članak 9.

U vrijeme nastavnih radnih dana učitelji su dužni obavljati dežurstva prema dnevnom rasporedu koji određuje ravnatelj škole pisanom odlukom za svaku školsku godinu. Dnevna dežurstva obavljaju najmanje dva učitelja.

Raspored dežurstava objavljuje se na oglasnoj ploči.

Dežurni učitelj:

dežura u hodnicima Škole za vrijeme malih odmora,

dežura u hodnicima Škole i okolišu Škole za vrijeme velikog odmora,

pazi na red i disciplinu i o tome vodi evidenciju u knjizi dežurstva,

upisuje u knjigu dežurstava nenazočnost učitelja,

kontrolira rad dežurnog učenika,

zamjenjuju ravnatelja u njegovoj odsutnosti.

Članak 10.

Za vrijeme rada i obveznih dežurstava radnici se ne mogu, bez odobrenja ravnatelja ili tajnika, udaljavati s mjesta rada na koja su raspoređeni.

Članak 11.

Roditelji odnosno skrbnici učenika, građani i druge stranke imaju pravo ući u Školu i tražiti odgovarajuće informacije i obavijesti, isključivo u radnom vremenu određenom za rad sa strankama, odnosno utvrđenom za primanje roditelja.

Osobe iz st. 1. ovog članka dužne su prilikom ulaska u Školu dati dežurnom učeniku podatke koji se od njih zatraže.

Radnik Škole dužan je, bez odugovlačenja i uz dolično ponašanje, osobama iz st.1. ovog članka dati odgovarajuću informaciju.

  1. Pravila o ponašanju učenika

Članak 12.

Učenici borave u Školi u vrijeme koje je određeno za nastavu i ostale oblike odgojno–obrazovnog rada.

Članak 13.

Učenik je dužan:

doći u Školu najkasnije 10 minuta prije početka nastave,

napustiti Školu najkasnije 10 minuta nakon završetka školskih obveza,

kulturno se ponašati u Školi, izvan Škole, u autobusu na ekskurzijama i na drugim mjestima,

dolaziti uredan i pristojno odjeven u Školu,

nakon dolaska u Školu, odjevne predmete i osobne stvari odložiti na

mjesto određeno za tu namjenu,

mirno ući u učionicu pet minuta prije početka nastave.

Članak 14.

Ulaskom u učionice učenici su dužni na vrijeme zauzeti svoje mjesto u učionici i pripremiti se za nastavni sat.

Svaki učenik ima svoje mjesto u učionici i može ga promijeniti jedino uz suglasnost predmetnog učitelja.

Učenicima nije dopušteno dočekivati učitelja na hodniku.

Članak 15.

Učenici imaju pravo na veliki odmor i male odmore između nastavnih sati. Mali odmor traje 5 minuta, a veliki odmor 20 minuta.

Za vrijeme malog odmora učenici ostaju u svojim učionicama, osim učenika koji moraju promijeniti učionicu. Za vrijeme malih odmora učenicima se zabranjuje izlazak iz školske zgrade. Izlazak može odobriti samo dežurni nastavnik, ako je potreba za izlaskom opravdana.

Za vrijeme velikog odmora učenici mogu biti u dvorani ili u dvorištu Škole. Prometnice i putovi zabranjeni su za boravak učenika za vrijeme nastave, malih odmora i velikog odmora.

Za vrijeme velikog odmora vrata na učionicama moraju biti otvorena.

Članak 16.

Učenici ne smiju sami ulaziti u zbornicu, a ako im je potreban netko od učitelja, traže ga posredstvom dežurnog učitelja ili učenika.

Članak 17.

Učenici pozdravljaju učitelja ili odraslu osobu prilikom ulaska ili izlaska iz učionice ustajanjem (ukoliko učitelj ne odredi drugačije).

Članak 18.

Za vrijeme nastavnog sata učenik ne smije koristiti mobitel, walkman i druge slične aparate koji ometaju pozornost učenika i učitelja.

Članak 19.

Učenici ne smiju bez dopuštenja razrednika napustiti nastavu.

U iznimnim slučajevima (bolest ili ozljeda), ako je razrednik odsutan, učenik će se obratiti predmetnom nastavniku ili  ravnatelju za napuštanje nastave.

Članak 20.

Učenici su dužni redovito pohađati nastavu.

Odsustvovanje učenika s nastave zbog bolesti, roditelj odnosno staratelj djeteta dužan je opravdati izostanak.

Za odsustvovanja s nastave dulja od dva dana roditelj je dužan donijeti liječničku potvrdu.

Razrednik može na zahtjev roditelja učenika, odobriti učeniku odsustvo s nastave do tri nastavna dana, ravnatelj do sedam nastavnih dana, a za opravdano odsustvo dulje od sedam nastavnih dana roditelj se mora pisanim zahtjevom obratiti Učiteljskom vijeću.

Članak 21.

Neopravdani izostanci učenika s nastave, kao i uništavanje školske imovine razlog su izricanja pedagoških mjera sukladno Pravilniku o pedagoškim mjerama.

Članak 22.

U svakom razrednom odjelu za svaki nastavni tjedan razrednik određuje po dva redara (prema abecednom redu prezimena).

Dužnosti redara su:

priprema nastavnih sredstava i pomagala u dogovoru s predmetnim učiteljem,

održavanje reda i čistoće u učionici,

dežuranje u učionici za vrijeme velikog odmora,

prijava dežurnom učitelju svakog oštećenja koje zateknu ulaskom u učionicu, a u slučaju da je šteta počinjena za vrijeme njihovog dežurstva dužni su prijaviti i počinitelja,

u slučaju da predmetni učitelj u roku od 5 minuta od početka nastavnog sata nije došao na nastavu, redar je dužan obavijestiti ravnatelja ili dežurnog nastavnika, te se pridržavati njihovih naputaka,

nađene predmete predati u portirnicu Škole,

obrisati školsku ploču zadnji nastavni sat prije izlaska iz učionice.

Članak 23.

Po završetku posljednjeg nastavnog sata učenicima će razredni ili predmetni učitelj dozvoliti napuštanje učionice nakon što pokupe papire i sl., slože klupe i stolice, a redari obrišu školsku ploču.

Učitelj posljednji napušta učionicu.

Učenici su dužni u miru i bez buke napustiti prostore škole i bez zadržavanja otići kući.

Članak 24.

Ukoliko dođe do nesporazuma između učenika i učitelja, učenik je dužan obratiti se razredniku, koji će poduzeti odgovarajuće mjere na rješenju spora, a ako u tome ne uspije dužan je zatražiti pomoć ravnatelja.

Članak 25.

Ravnatelj prije početka školske godine određuje kriterije i razrede iz kojih učenici dežuraju u portirnici.

Dežurni učenik u portirnici:

daje potrebne obavijesti,

vodi evidenciju o ulasku roditelja, skrbnika i drugih osoba,

pazi na red i disciplinu i o tome vodi evidenciju,

otključava i zaključava glavna ulazna vrata,

vodi evidenciju o svim zapažanjima tijekom dežurstva.

U portirnici dežura jedan učenik.

U portirnici nije dopušteno zadržavanje učenicima, radnicima Škole niti posjetiteljima.

 

  1. PRAVA I DUŽNOSTI RODITELJA I SKRBNIKA UČENIKA

Članak 26.

Roditelji i skrbnici učenika dužni su:

pridržavati se kućnog reda utvrđenog ovim Pravilnikom,

pratiti rad i napredovanje svoje djece i surađivati sa Školom radi ostvarivanja ciljeva osnovnoškolskog obrazovanja i odgoja djece i mladeži, čuvati imovinu Škole.

Članak 27.

U cilju učinkovitije suradnje roditelja i škole, te održavanje kućnog reda u školi, pri dolasku u školu roditelji se moraju javiti dežurnom učeniku na ulazu u školsku zgradu, čekati nastavnika ili u pratnji dežurnog učenika otići do mjesta održavanja individualnog razgovora, roditeljskog sastanka ili drugog osoblja škole.

Na individualne sastanke roditelji dolaze u vrijeme dogovoreno sa odjeljenskim starješinom.

Odjeljenski starješina je dužan prije roditeljskog sastanka roditelje uvesti u školsku zgradu, a nakon roditeljskog sastanka ispratiti iz školske zgrade.

Roditelji ili staratelji koji prate učenike u školu dužni su učenika ostaviti na ulazu u školsku zgradu, odnosno pričekati ga na izlazu iz školske zgrade.

Članak 28.

Roditelji i skrbnici učenika u suradnji s učiteljima i stručnim suradnicima u Školi dužni su poticati svoju djecu na pridržavanje odredaba ovog Pravilnika, usvajanje kulturnih i higijenskih navika, kao i podizanje nivoa ekološke svijesti.

Razrednici su dužni upozoriti roditelje da se učenicima ne preporuča nošenje nakita ni većih količina novca, jer Škola za iste ne odgovara.

  1. ODNOS PREMA IMOVINI

Članak 29.

Radnik Škole dužan je pažnjom dobrog gospodarstvenika čuvati imovinu Škole.

Za štetu učinjenu na imovini Škole radnici odgovaraju sukladno odredbama Pravilnika o radu.

Članak 30.

Roditelji odnosno skrbnici učenika, stranke i građani dužni su čuvati imovinu Škole, te naknaditi eventualnu štetu koju učine na istoj.

Članak 31.

Novčani iznos naknade štete osobe iz ovog Pravilnika dužne su uplatiti na blagajni Škole u roku od 8 dana od dana donošenja odluke o učinjenoj šteti i visini štete.

Odluku o visini počinjene štete donosi ravnatelj na temelju knjigovodstvenih podataka ili procjene.

Članak 32.

Bez prethodnog odobrenja ravnatelja ili tajnika, radnici Škole ne mogu školsku imovinu iznositi iz Škole.

Članak 33.

Prostorije i prostori moraju biti zaključani završetkom radnog vremena.

O zaključavanju i otključavanju školskih prostorija i prostora, kao i o čuvanju ključeva skrbe spremačice i domar.

Domar vodi evidenciju o osobama koje imaju ključeve školskih objekata i prostorija.

VII. ZABRANA KORIŠTENJA SREDSTAVA, OPREME I UREĐAJA

KOJIMA SE MOGU IZAZVATI POŽAR ILI EKSPLOZIJE, TE

DUHANSKIH PROIZVODA, ALKOHOLA I OPOJNIH DROGA

Članak 34.

U prostor Škole (zatvoreni i otvoreni) zabranjeno je unošenje i korištenje:

sredstava, opreme i uređaja koji mogu izazvati požar, eksploziju i ozljede,

alkohola i opojnih droga,

tiskovina, časopisa, knjiga i brošura koje ne odgovaraju dobi učenika,

poziva, letaka i plakata, ako nemaju za to odobrenje ravnatelja.

Uporaba duhanskih proizvoda zabranjena je u svim školskim prostorima.

U cilju provođenja ovih zabrana Škola ima pravo tražiti pomoć odgovarajućih službi i ustanova.

Članak 35.

Učitelji i stručni suradnici, a posebno razrednici dužni su poduzimati odgovarajuće mjere i aktivnosti od značaja za zaštitu zdravlja učenika od štetnih utjecaja duhanskih proizvoda, alkohola i opojnih droga.

VIII. KRŠENJE KUĆNOG REDA

Članak 36.

Radnik koji krši odredbe ovog Pravilnika čini povredu radne dužnosti.

Ravnatelj Škole upozorit će osobe koje se ponašaju protivno odredbama ovog Pravilnika na dužnost poštivanja istih i mogućnost prisilnog udaljenja.

IX . PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 37.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu i primjenjuje se osmog dana od dana objave na oglasnoj ploči Škole.

 

 

 

predsjednik Povjerenstva

Ivan Jurić

Etički kodeks učenika osnovne škole “Fra Franjo Glavinić”

Temeljem članka 49. Statuta Osnovne škole „Fra Franjo Glavinić“ Glamoč, Tročlano povjerenstvo Ministarstva znanosti prosvjete, kulture i sporta HBŽ za OŠ „Fra Franjo Glavinić“ Glamoč na sjednici održanoj 02. travnja 2009. godine usvaja

 

ETIČKI KODEKS UČENIKA

Osnovne škole „FRA FRANJO GLAVINIĆ“ GLAMOČ

 

I.CILJ I SVRHA

         Članak 1.

         Etičkim kodeksom učenika OŠ „Fra Franjo Glavinić“ Glamoč (u daljnjem tekstu Škola) propisuju se etička načela i principi, te pravila ponašanja kojih se trebaju pridržavati učenici u međusobnim odnosima, u odnosu prema nastavnicima i drugim osobama s kojima ostvaruju kontakt u Školi, a u skladu s dostojanstvom i ugledom Škole.

       Članak 2.

         Kodeksom se utvrđuje i postupak prihvaćanja obveze poštivanja njegovih odredbi kao i nadzor nad njegovom primjenom.

         Članak 3.

         Svrha Kodeksa je da se njegovim prihvaćanjem i dosljednom primjenom uspostavi i primjerna razina odnosa i kulture, a u cilju jačanja sveukupnog ugleda Škole i kulture življenja uopće.

 

  1. OPĆI PRINCIPI KODEKSA

         Članak 4.

U ostvarivanju principa Kodeksa učenik je dužan:

– prema svom uzrastu doprinositi ostvarivanju ciljeva i zadataka odgoja i obrazovanja, te redovno pohađati nastavu i aktivno sudjelovati u nastavnom procesu;

– na svakom mjestu čuvati svoj osobni ugled, ugled svojih školskih kolega, nastavnika, razreda i Škole;

– njegovati prijateljstvo i uvijek pokazivati dobru volju za pomoć drugima;

– ponašati se u skladu s pravilima Kućnog reda Škole;

– voditi brigu o urednosti i osobnoj higijeni;

– nazočiti školskim priredbama, smotrama, proslavama i sličnim manifestacijama koje organizira Škola, a koje se oglasom proglase obveznim za učenike Škole;

– čuvati školsku imovinu i voditi računa o redu i čistoći prostorija Škole;

– razvijati ugodno radno ozračje, kako prilikom rada tako i na odmorima.

         Članak 5.

         Učeniku Škole nije dozvoljeno:

  • vrijeđati ili ponašati se nepristojno prema drugim učenicima, nastavnicima i ostalim djelatnicima Škole;
  • ometati rad tijekom nastave;
  • koristiti mobitel tijekom nastave;
  • dolaziti u Školu pod utjecajem alkohola ili drugih opijata i isti unositi u prostore Škole;
  • dolaziti u Školu neprikladno odjeven (suviše tijesna odjeća, prozirna i dekoltirana odjeća, otkriven struk, prekratke hlače ili suknje);
  • remetiti red u prostoru Škole, bilo u učionicama ili hodnicima ili u školskom dvorištu, kojim može ozlijediti sebe i druge;
  • nanositi namjerno materijalnu štetu Školi (pisanje i šaranje po vratima, zidovima i školskom namještaju, razbijanje stakala i sl.);
  • kockanje u prostoru Škole i školskom dvorištu;
  • pušenje u prostorijama Škole i školskom dvorištu;
  • uvođenje životinja u prostorije Škole ili školsko dvorište;
  • donošenje bilo kakve vrste oružja ili eksplozivnih sredstava u Školu ili školsko dvorište;
  • izazivanje ili sudjelovanje u tučama;
  • galamiti u školskom dvorištu u vrijeme trajanja nastave.

 

III. ODNOS UČENIKA PREMA NASTAVI

         Članak 6.

         Učenik Škole dužan je redovito pohađati nastavu i dolaziti na vrijeme na nastavne sate. Učenik Škole treba biti u učionici najmanje pet minuta prije početka prvog nastavnog sata.

Učeniku Škole nije dozvoljeno neopravdano napuštati nastavne sate. Ukoliko dođe do potrebe napuštanja nastavnog sata zbog iznenadne bolesti ili nekog drugog opravdanog razloga, učenik se dužan prije javiti razredniku ili dežurnom nastavniku i obavijestiti ga o potrebi napuštanja sata, kojeg je dužan opravdati i učenikov roditelj u propisanom roku.

         Članak 7.

         Učenik Škole dužan je nositi sav potreban pribor i udžbenike koje traži predmetni nastavnik, te aktivno sudjelovati u radu na nastavnom satu.

         Članak 8.

         Tijekom nastavnog sata nije dozvoljena uporaba mobitela. Ukoliko učenik ima potrebu nositi mobitel u Školu, dužan ga je isključiti u vrijeme nastave kako ne bi ometao nastavni proces.

Ako nastavnik zatekne učenika da se služi mobitelom u vrijeme nastave isti će mu biti oduzet. Oduzeti mobitel može preuzeti jedino roditelj kod razrednika ili ravnatelja Škole, a učenik će biti kažnjen sukladno Pravilniku.

 

  1. ODNOS PREMA NASTAVNICIMA

         Članak 9.

         Prema nastavnicima Škole učenik se dužan ponašati pristojno i s poštovanjem i uvažavanjem.

Pri ulasku nastavnika u učionicu, učenik je dužan ustati i prikladno pozdraviti nastavnika. Nakon završetka nastavnog sata, učeniku nije dozvoljeno izlaziti iz učionice prije nastavnika.

 

V.ODNOS PREMA DRUGIM UČENICIMA

         Članak 10.

         Učenici Škole trebaju promicati prijateljske odnose i uvijek pokazivati dobru volju za pomoć drugim učenicima u učenju i radu.

Trebaju poticati međusobno uvažavanje i poštivanje, suradnju i uvažavanje tuđeg mišljenja.

 

  1. ODNOS PREMA ŠKOLSKOJ IMOVINI

         Članak 11.

Dužnost je učenika Škole čuvati školsku imovinu, red i čistoću školskog prostora.Ukoliko

primijeti namjerno remećenje reda i čistoće učenik Škole dužan je prijaviti nastalu štetu dežurnom nastavniku.

Svako namjerno uništavanje školske imovine bit će praćeno odgovarajućom kaznom i novčanom nadoknadom štete sukladno Pravilniku.

 

VII. UPOZNAVANJE SA SADRŽAJEM ETIČKOG KODEKSA

Članak 12.

         Razrednik i ravnatelj Škole dužni su upoznati učenike sa sadržajem Kodeksa i ukazati im na važnost poštivanja njegovih odredbi.

 

VIII. NADZOR NAD SPROVOĐENJEM KODEKSA

       Članak 13.

         Nadzor nad sprovođenjem Kodeksa vrši ravnatelj Škole i dežurni nastavnici, a Školski odbor će jednom godišnje na sjednici analizirati njegovu primjenu.

         Članak 14.

         U slučaju nepoštivanja principa i pravila Kodeksa ravnatelj Škole dužan je poduzeti odgovarajuće mjere u skladu sa Zakonom i drugim propisima.

  1. POSTUPAK DONOŠENJA ETIČKOG KODEKSA

         Članak 15.

         O Kodeksu učenika treba provesti raspravu i izjašnjavanje na sastancima Vijeća učenika, Vijeća roditelja i Nastavničkog vijeća. Eventualne primjedbe mogu se naknadno ugraditi u Kodeks.

 

  1. STUPANJE NA SNAGU

         Članak 16.

         Kodeks stupa na snagu danom usvajanja na sjednici Školskog odbora uz prethodnu suglasnost Vijeća roditelja i Vijeća učenika Škole.

 

 

Broj 01 – 90/09

Glamoč, 02. travnja 2009.

Predsjednik Povjerenstva

Ivan Jurić

 

Kodeks za smanjenje ciljanih izostanaka sa nastave

Temeljem članka 49. Statuta Osnovne škole „Fra Franjo Glavinić“ Glamoč, Tročlano povjerenstvo Ministarstva znanosti prosvjete, kulture i sporta HBŽ za OŠ „Fra Franjo Glavinić“ Glamoč na sjednici održanoj 02. travnja 2009. godine usvaja

 

 

KODEKS

za smanjenje ciljanih izostanaka sa nastave

 

I.CILJ I SVRHA

         Članak 1.

         Kodeks za smanjenje ciljanih izostanaka s nastave (u daljnjem tekstu Kodeks) Osnovne škole „Fra Franjo Glavinić“ Glamoč (u daljnjem tekstu Škola) propisuje mjere za suzbijanje ciljanih, neopravdanih izostanaka s nastave kao i načine njihovog sprečavanja. Kodeks donosi i poticajne mjere za učenike koji ne izostaju s nastave, kao i precizno definiranje specifičnih izostanaka.

 

II.POTICAJNE MJERE

       Članak 2.

         Učenik koji nije izostao niti jedan sat tijekom nastavne godine te koji je postigao najmanje dobar uspjeh i kojemu nije izrečena nikakva disciplinsko-pedagoška mjera, oslobođen je redovnog pohađanja nastave u zadnjem tjednu nastave. Isti učenik može, na temelju vlastite procjene i dogovora s predmetnim nastavnikom doći na sate nastavnih predmeta čije gradivo treba odgovarati.

         Članak 3.

         Učenik koji nije izostao niti jedan nastavni sat, sukladno odredbama članka 2., bit će javno i pismeno pohvaljen.

         Članak 4.

         Ravnatelj Škole će nagraditi razredni odjel s najmanjim brojem izostanaka po učeniku. O vrsti nagrade odlučit će ravnatelj u dogovoru s Razrednim vijećom.

 

III. IZBJEGAVANJE PROVJERE ZNANJA

         Članak 5.

         Učenik za kojeg postoji opravdana sumnja da izbjegava najavljenu provjeru znanja bit će usmeno ili pismeno ispitan prvi ili najkasnije drugi sat nakon termina redovne provjere.

         Članak 6.

         Učenik koji nije nazočan nastavi i u terminima iz člana 5. odgovarat će, usmeno ili pismeno, bez najave, na satu koji odredi predmetni nastavnik.

 

  1. OPRAVDAVANJE IZOSTANAKA ZA UČENIKE KOJI ČESTO CILJANO IZOSTAJU

         Članak 7.

         Ako učenik često izostaje po jedan dan tjedno ili određene dane u tjednu, roditelj je dužan osobno opravdati izostanak. Rok za opravdanje tih izostanaka je tjedan dana.

         Članak 8.

         Učenika iz članka 7. razrednik će uputiti na razgovor kod pedagoga ili ravnatelja Škole. Prema procjeni razrednika razgovoru će morati nazočiti i roditelj.

 

  1. SPECIFIČNI IZOSTANCI

         Članak 9.

         Učenik koji zbog izvanškolskih aktivnosti (kao što su sportske u okviru sportskih klubova, obveza u glazbenoj školi ili kulturno-umjetničkom društvu i sl.) neće nazočiti nastavi dužan je izostanak unaprijed najaviti razredniku i priložiti odgovarajuću ispričnicu.

         Članak 10.

         Učenik koji ima dogovoren specijalistički pregled dužan je izostanak unaprijed najaviti razredniku i priložiti liječničku ispričnicu.

 

  1. ISPRIKE

         Članak 11.

         Učenik ovim Kodeksom ostvaruje mogućnost isprike sukladno odluci predmetnog nastavnika:

  • za nastavni predmet s jednim satom tjedno po jedna isprika u svakom polugodištu;
  • za nastavni predmet s dva i više sati po jedna isprika u prvom, a dvije u drugom polugodištu.

Članak 12.

Isprika iz prvog polugodišta, ukoliko se ne iskoristi, nije prenosiva u drugo polugodište.

 

VII. STUPANJE NA SNAGU

       Članak 13.

         Ovaj Kodeks stupa na snagu danom donošenja i primjenjivat će se u skladu sa Pravilnikom o disciplinskim mjerama.

 

Broj 01 – 89/09

Glamoč, 02. travnja 2009.

Predsjednik Povjerenstva

Ivan Jurić

 

Upitnik o učešću učenika u radu škole

КОМИСИЈА ЗА ПРИПРЕМУ ШКОЛЕ
ЗА УЧЕШЋЕ У ТАКМИЧЕЊУ ИЗБОР ДЕМОКРАТСКЕ ШКОЛЕ
ПЕДАГОШКО-ПСИХОЛОШКА СЛУЖБА

НАСТАВНИЧКО ВИЈЕЋЕ
ЈУ СШЦ „ПЕТАР КОЧИЋ ЗВОРНИК

УПИТНИК О УЧЕШЋУ УЧЕНИКА У РАДУ ШКОЛЕ

У периоду од 6.3. 2015. до 13.3.2015. године извршено је анкетирање ученика на тему њиховог учешћа у раду школе.

Анкета је била анонимна и учестовали су представници у Савјету ученика и ученици из сљедећих одјељења: гимназија – I-1, II-2, III-3; економска школа; I-8, II-9, III-7; медицинска школа – II-6, III-5; угоститељска школа – II-10.

На основу добијених података предлаже се:

  1. На почетку школске године одјељенске старјешине да на часу одјељенске заједнице упознају ученике са радом Савјета ученика, активностима и сврхом његовог постојања. Такође, да се обезбиједи демократски избор представника за Савјет ученика и договори обавеза и право да представник упознаје ученике о активнсотима Савјета, периодично на часу одјељенске заједнице.
  1. Одјељенски старјешина да продискутује са ученицима распоред часова на часу одјељенске заједнице, приједлоге и примједбе ученика да достави директору школе.
  1. Учешће ученика у планирању наставних садржаја и метода рада, да ученици имају могућност да се договре са професором како ће обрађивати поједине наставне садржаје (самостални рад, израда реферата, групни или радионичарски рад)
  1. Током 1. и 2. полугодишта педагошко-психолошка служба да уради анкетирање ученика на тему: „Моји проблеми у вези са школом“. На овакав начин омогућиће се ученицима да слободну изразе своје мишљење, јер су исказали страх од јавног изношења примједби.
  1. Планирање писмених провјера знања да буде благовремено и да се са ученицима довољно вјежба пред писмену провјеру знања.
  1. Ученици предлажу да се иновира спортски дан за ученике. Осим кроса организовати такмичење у више спортских дисциплина.
  1. Омогућити ученицима да преко Савјета ученика предлажу ученике који могу да учествују у школским пројектима.
  1. Испитати интересовања ученика за једнодневне излете на почетку школске године. Анкетни упитник за ГПР школе.
  1. Размотрити приједлог ученика да се постави кутија у холу школе, за анонимне примједбе и приједлоге ученика везане за рад школе.
  1. Размотрити приједлог ученика да се у ходницима школе направе ормарићи за ученике.
  1. Размотрити приједлог ученика да се уведу униформе за ученике и професоре у школи.

 

Demokratičnost u programima rada odjeljenskih zajednica

У програмима рада одјељенских заједница, за развијање демократских комптенција погодно је сљедеће:

Правила понашања и кућни ред по два часа у све четири године. Упознавање ученика са правилником о оцјењивању у све четири године по један час. У првом разреду по два часа радионице: Емоционални тобоган и Пријатељство. Затим анализа успјеха ученика у учењу и владању по три часа у све четири године. У првом разреду такође, радионица и разговор: Вјештина рјешавања проблема (2 часа). Онда, Конвенција о правима дјетета (1 час). Заштита људских права – разговор и радионица (2 часа) и Темељи уставне демократије (1 час).

У програму за други разред налази се: Опасне одлуке – радиноца (1 час); Пројекат: Рјешавање конфликта (4 часа); Конвенција о правима дјетета (1 час); Како власти у БиХ штите људска права – како се понаша власт (2 часа); Заштита животне средине.

У програму за трећи разред: Процијењивање одлука – разговор и радионица (2 часа); Улога компромиса у рјешавању конфликта (2 часа); Заштита животне средине (2 часа)

У програму за четврти разред: Улога медија у демократији (2 часа); Избор доброг вође у групи (2 часа) и Заштита животне средине (2 часа).

Комисија за припрему школе за учешће у Избору за демократску школу

Analiza demokratičnosti nastavnih sadržaja i nastavnih planova i programa

  1. Српски језик

             Да би млади људи исправним корацима кренули ка свијету који од њих очекује да буду одговорни грађани нашег друштва, неопходно је да прво развију свијест о себи, својој култури и идентитету. Српски језик представља наставни предмет који им управо то омогућава јер се кроз њега: чува и богати културна и умјетничка баштина, цивилизацијске тековине и материјална добра. Тим путем, ученици се оспособљавају да разумију, поштују и цијене и туђе обичаје, културе, језике… Ученици развијају осјећај за толеранцију, јер књижевним путем сазнају много о свијету који их окружује.

Већина садржаја представља израз демократичности јер омогућава ученицима да износе своја мишљења и ставове путем нарације и описивања. На тај начин, ученици развијају способност интерпретације и критичког става. Такође, развијају и културу дијалога, па се припремају за практичне ствари које их у животу очекују, као што су писање пословних биографија или тражење посла. Проучавајући различита књижевна дјела, ученици сазнају много о правима појединца у односу на друштво, односу појединца и заједнице, борби за остваривање права… Такође, разумију битност појмова мултикултуралности и мултирелигиозности. Међутим, постоје неки садржаји гдје нису могуће различите интерпретације, јер постоје јасно одређена и устаљена правила, као што је Синтакса.

Циљеви часова су углавном функционални, јер ученици усвојена знања могу практично представити, али и развити свијест о властитом идентитету, позитивну радну етику, као и личну одговорност и правилну комуникацију. Управо та комуникација представља једну од најбитинијих категорија демократског друштва, посебно у домену реализације људских права. Задаци, такође, улазе у оквире савремених, демократских тема, јер се огледају у: развоју језичког сензибилитета и изражајних способности ученика, развоју толеранције према другим језицима, истраживачком раду…

Наставне методе и облици рада представљају огледало демократичности, јер су најзаступљенији: наставни разговор, рад са текстом, писмени радови, интерактивни метод, рад у паровима и групама, наставни разговор, дијалог, дебате… На тај начин, ученици константно износе своја мишљења, развијају мисли и проширују знања.  Битно је нагласити да се професори увијек договарају са ученицима о терминима писмених задатака, као и о избору тема.

У оквиру овог предмета, доста пажње се посвећује и средствима јавног информисања, па је честа анализа медија, емисија, пјесама и реклама, гдје ученици схватају како правилно треба аргументовати личне ставове. У оквиру тога користе и дигиталне алате, блогове, социјалне мреже, ријечнике, енциклопедије, лексичке приручнике…

Битно је поменути и новинарску, рецитаторску и драмску секцију, које представљају још један од начина како се ученици могу умјетничким путем изразити.

Новинарска секција ученицима пружа слободу у прављењу плана рада секције на годишњем нивоу, гдје у заједничком раду са професором уче технике новинарског посла. Ученици, чланови секције, самостално пишу текстове и учествују у изради школског „годишњака“, часописа „Лист“.

Рецитаторску секцију чине ученици који се пријављују самостално, или по препоруци професора српског језика. Ученици дају своје сугестије у погледу наступа, и имају могућност самосталног одабира пјесме за одређени наступ. Такође, имају слободу да анализирају и савјетују другог ученика приликом вјежби рецитовања, на часу секције. На часовима рецитаторске секције, ученици могу креативно да се изразе, да развијају критички став према извођачу и пјесми, развијају свијест о властитом идентитету, као и личну одговорност и ефикасност рада у групи.

Драмска секција, уз сарадњу са професорима, ученицима омогућава да покажу своје таленте и да се упознају са различитим ликовима и различитим временима у којима су ти ликови настајали. Ученици имају велику слободу при избору текстова за наступе, као и при избору костима, сценских ефеката, музичке пратње…

ПРИЈЕДЛОЗИ: 

  1. Организоване посјете књижевним вечерима
  2. Организоване посјете промоцијама књига
  3. Организоване посјете позоришту
  4. Посвећивање више пажње битним датумима везаним за књижевнике који се обрађују кроз наставни план и програм (датуми рођења, смрти, добијање награда)
  5. Ликовно изражавање књиженог доживљаја
  6. Музичко изражавање књижевног доживљаја
  7. Изражавање књижевног доживљаја кроз фотографију
  8. Упоређивање како су се неки појмови везани за отаџбину, власт, права и положај појединца схватали и реализовали у давним временима, а како данас, у времену када су људска права и слободе на врхунцу (епски циклус пјесама; Ђура Јакшић – Отаџбина)
  9. При обради наставних садржаја везаних за правопис, комбиновати класични начин рада и рад на рачунару, да би се знања прилагодила савременим токовима комуникације
  10. Потенцирање медијске писмености (ученици ће препознати и заузети критичко – аналитички став према одређеним проблемима, као што су: политичка коректност, видљивост свих друштвених група у медијима, стереотипи, индустрија забаве). Ученици могу сами снимати кратке спотове и рекламне садржаје, да на тај начин покажу вјештине и знања која су стекли.

 

  1. Страни језици

Заједничничко демократско језгро за наставу страних језика јесте развијање критичког размишљања и слободе изражава и то се као циљ, посредно или непосредно прожима кроз наставу свих страних језика, дакле енглеског, руског, њемачког и латинског језика у нашем случају. Слобода изражавања је суштинска карактеристика демократског друштва и услов његовог постојања. Слобода изражавања је нужна претпоставка образовања за активно и одговорно грађанство. Међу општим циљевима можемо наћи, чак, и однос појединца према заједници, као што је то случај, рецимо, са латинским језиком. Затим, у настави осталих страних језика као општи циљ налазимо обликовање свијести о себи као припаднику заједнице. Потом, заједничка демократска црта станих језика је, такође, мултикултурализам и поштовање различитости, јер кроз овај вид наставе ученици уче о различитим културама.  Међу општим циљевима налазимо и стварање толерантних односа према припадницима других култура и заједница.

Надаље, обрађују се често теме из свакодневног живота, што је повезано са задацима учења. Настава из страних језика има интерактивни карактер. Ученици активно учествују на часовима и уче се и охрабрују да износе своје мишљење, али и да уважавају мишљење другог и другачијег. Ученици имају могућност да предлажу теме о којима би вољели да разговарају или пишу. Групни рад који се овдје користи развија креативност, тимски дух и осјећај прирпадности. Ученици израђују презентације и паное чиме се развијају њихове стваралачке способности које треба да им помогну у самосталном рјешавању проблема. Ово је драгоцјено за демократску културу, јер она тражи управо активног грађанина који ће самостално приступити одређеним друштвеним проблемима. Радом у групи ученици размјењују идеје, сумње, надања и жеље за љепши и бољи свијет у будућности.

У овој настави доминира дијалошки метод и метод рада на тексту. Међутим, присутни су и други методи који развијају кооперативно учење, презентације, графички или илустративни радови, писани радови итд. Оцјене су јавне и ученици за њих могу добити образложење. Писмене провјере су планиране на вријеме и о њима су ученици адекватно информисани. Сваки ученик има могућност да укаже на евентуалне пропусте наставника приликом прегледања радова. Сваки ученик има могућност да поправи оцјену. На часовима руског, на примјеру, ученици имају могућност да једни другима прегледају грешке приликом писмених вјежби, те да предлажу оцјене, које се, уколико се заједно процјени да су реалне, и уважвају.

Општи закључак је да је у настави страних језика присутна демократичност и да се она рефлектује кроз сарадичко, интерактивно учење. Предлаже се да наставници као садржај обраде универзалну декларацију о правима човјека. Да ученици самостално покушају превести преамбулу и чланове декларације.

  1. Друштвене науке

Приликом анализе садржаја наставних предмета, који спадају у ред друштвених наука, јасно се истичу неки од основних циљева пројекта: „Избор најдемократичније школе“, као што су: подстицање самосвијести код ученика, критичко размишљање, интеркултурални дијалог, поштовање различитости…

Кроз садржаје тих предмета посебно се истиче циљ да ученици стекну знање за комплетно и објективно схватање себе, али и цијелог друштва. Управо се у томе и огледа значај ових предмета, а то је:

развијање критичко – аналитичког мишљења код ученика, да би могли мисаоно и практично приступити великом броју тема, јасно формулисати и изразити своје мишљење, и у складу са тим и дјеловати.

Теме које се обрађују кроз планове и програме ових предмета су веома корисне, јер се крећу у распону од основних људских и моралних принципа, па све до савремених појмова и конкретних упутстава битних за живот сваког човјека.

 Циљеви и задаци упућују на развој личности ученика, принципе истинитог и критичког мишљења, али и развој практичних вјештина – формирање активног грађанина, који ће, кроз сарадњу са осталим члановима заједнице, остваривати објективне циљеве и опште добро.

Наставне методе, облици рада, као и типови часова, представљају израз демократичности, јер ученици у потпуности могу доћи до изражаја на различите начине. Најчешће се користе: наставни разговор, рад са текстом, рад у групама и паровима, вјежбе, дебате… Овим путем, смањују се традиционални начини рада наставника, а акценат се ставља на: интеракцију, критичке осврте, вредновање активности и изражавање личног мишљења ученика…

У оквиру друштвених наука, битно је поменути рад Дебатне секције и Савјета ученика.

Дебатна секција поспјешује комуникацију, као једно од најважнијих средстава демократије, и у потпуности подржава демократска начела  кроз: организовање јавних дебата гдје се, осим ученика, укључују и чланови локалне заједнице; извјештаји о раду секције се објављују у „Дебатним новостима“; ученици учествују на такмичењима; ученици сарађују са другим секцијама; присуствују семинарима; сами бирају теме за дебате; јавно се похваљују… Дебатна секција промовише и остале вриједности демократског друштва, као што су: транспарентност, култура дијалога, толеранција…

Савјет ученика, кроз начела хуманости и демократичности остварује своје циљеве: конституисање Савјета ученика; учешће у изради кућног реда, права и обавеза ученика; праћење примјене Правилника о оцјењивању; учешће у анализи успјеха ученика у учењу и владању… Савјет ученика: обавјештава остале ученике о својим активностима путем огласне табле Савјета ученика, али и путем званичног школског сајта; организује и учествује у хуманитарним акцијама; подиже свијест ученика о важним друштвеним питањима; учествује у активностима мреже Савјета ученика РС – МРЕСУРС…

  1. Историја

Историја, као наставни предмет, представља огроман извор знања за ученике, јер повезује прошлост и садашњост. Самим тим, кроз овај предмет, ученици могу разумјети како су неки друштвено – политички системи настајали и нестајали, како се развијала државност, закони, права и слободе…

Садржаји овог предмета омогућавају ученицима исказивање индивидуалности и властитог мишљења у тумачењу историјских процеса, као и аргументовано образлагање ставова. Ученици су подстакнути да узму учешће у креирању часа, започну дискусију и учествују у њој.

Циљеви и задаци се огледају у његовању демократских облика понашања, стварању вјерске и националне толеранције, развоју идентитета ученика, као и потенцирању критичког мишљења и логичког закључивања код ученика.

Најзаступљеније наставне методе и облици рада су: интерактвина настава, наставни разговор, рад са текстом, као и рад у групи и паровима. Тим путем, ученици развијају способност координације и културу дијалога. Ученици често раде презентације и есеје, па на тај начин развијају стваралачке способности и оспособљавају се за самотално рјешавање проблема. Такође, ученици користе фоторафију и видео записе. Сваки од тих начина у центар пажње ставља ученика и омогућава му потпуну афирмацију, што је основни циљ демократичности наставног предмета.

Битно је поменути и рад археолошке секције.

Археолошка секција ученицима омогућава рад у учионици, али и на терену. У сарадњи са професором, ученици на терену фотографишу, мјере и уочавају оно што је битно. Затим, у учионици обједињују податке и праве презентације и паное. Ученици сами врше одабир материјала за презентације и паное. Поред тога, на терену слушају предавања археолога који су упознати са ископавањима.

 

  1. Географија

Приликом изучавања овог наставног предмета, ученици имају прилику да се упознају са начином живота и становништвом цијелог свијета и да упореде сличности и разлике у култури, језику, раду, животу… Будући да се обрађује појам државе, облици држава, природа и привреда, ученици се упознају и са савременим токовима глобализације.

             Садржаји овог предмета се односе на изучавање друштвене и регионалне географије, физичке географије, картографије, па се кроз њих, код ученика, развија љубав према културном и цивилизацијском наслијеђу али и практично знање, које се огледа у препознавању битних туристичких атракција и дестинација.

Циљеви и задаци су везани за друштво и друштвене појаве, те је примјетна и могућа демократичност у смислу изношења властитог мишљења о било којој појави. Такође, изграђује се свијест о цјеловитости и међусобној повезаности различитих сегмената, разумијевање законитости о кружењу материје у природи, анализира се и повезаност природних и друштвених фактора на живот и рад људи.

Најзаступљенији облици рада и наставне методе су: интерактивни, фронтални и групни рад, као и монолог, дијалог и разговор. Највише се разговара о природним појавама, непогодама, катастрофама, љепотама, утисцима… Такође, ученици често врше различита упоређивања, нпр. између развијених и неразвијених земаља… Ученици раде и презентације, и често користе географске карте, у циљу вјежбе и лакшег разумијевања обрађеног садржаја…

Географија, као наставни предмет, на много начина пружа ученицима могућност изражавања и афирмације ставова, па они могу: износити сопствене примјере, занимљиве податке, смишљати планове за излете и екскурзије, коментарисати информације из средстава јавног информисања и њихов утицај на туризам различитих држава, користити Интернет за сакупљање чињеница, разумјети важност заштите животне средине, повезаности и међузависност цијелог свијета…

Битно је поменути и рад географске секције.

Географска секција акценат ставља на туристичку географију, па ученици прикупљају податке, раде презентације, учествују на такмичењима, али су честа и пјешачења у природи, организовање излета, посјете манастира… 

  1. Социологија и филозофија

У програму овог предмета међу општим циљевима и задацима, не налазимо образовање за демократију и људска права као јасно дефинисан циљ. Међутим, код неких општих циљева и задатака се посредно може доћи онога што је битно за грађанско образовање. Рецимо, настава из овог предмета има за циљ да допринесе развоју комплетне личности ученика. Развој комплетне личности, која ће помоћ унапређењу друштва је, такође, циљ и грађанског образовања. Надаље, ученици треба да  упознају структуру и организацију друштва, стекну представу о основама функционисања друштвених система, схвате улогу и особине друштвених група и заједница, друштвено раслојавање и принципе популационе политике. Овај задатак се може повезати са образовањем за демократију и људска права, јер знање организацији и функционисању друштва и власти  његов битан сегмент.  Затим, ученици треба да схвате значај културе и цивилизације, те упознају врсте културних значења и перспективе развоја савременог друштва, преко овога се могу развијати знање и ставови о културном плурализму, као суштинској карактеристици демократског друштва. Поврх свега, настава из овог предмета треба да оспособи ученика за самоиницијативно и самостално истраживање, ово је и те како значајно за развој активног грађанска, односно грађанске свијести и грађанске врлине, као услова развоја демократског друштва. И општи циљ филозофије подстиче на неки начин образовање за демократију и људска права. Наиме, циљ модула филозофија је унапређивање општег образовања, упознавања главних садржаја и развојно – историјских токова филозофског мишљења. Овај циљ је од директног значаја, рецимо, за разумијевања смисла власти, односно теорија власти, са којима се ученици сусрећу на самом почетку образовања за демократију и људска права. С друге стране, знање из филозофије је им и те како може помоћи приликом формирања критичког става, који је суштина грађанског образовања, а опште образовање им помоћи да разумију основне појмове образовања за демократију и људска права, рецимо идеју природног права, која је дио теорија о друштвеном уговору. Унапређење општег образовање као општи циљ, помаже и у тражењу примјера који су врло важни за образовање за демократију и људска права.

У социологији се сегменти образовања за демократију и људска права могу рефлектовати кроз готово све јединице, будући да је социологија наука о друштву. Кроз садржај Природа, човјек и друштво, може се провлачити однос човјека према природи и друштву, што би  могла бити окосница грађанске врлине, на примјер. Затим, кроз садржај Структура и организација друштва већ је речено да ученици могу добити корисна знања за схватање структуре и организације власти, што је услов квалитетне грађанске иницијативе. Појам друштвених група у социологији је значај за разумијевање цивилног друштва у демократији. Надасве, ученици у оквиру социологије уче и о политици, политичким системима и политичким партијама. Садржај Култура и друштво, подстицајан је за унапређење мултикултурализма. Промјене и развој друштва је садржај који се може повезати са питањем транзицијом и процесом развоја и промјене друштва од недемократског до демократског. Уосталом, социологија учи да је стање људских права један од критеријума друштвеног развоја.

Што се тиче филозофије, већ у садржају Античка филозофија, имамо Платоново учење о идеалној држави, те Аристотелово одређење човјека као политичког бића, чије је схватање јако битно за развој политичке културе. И други антички философи могу бити врло инспиративни у сврху образовања за демократију и људска права. Затим, рецимо, у Филозофији новог доба,  идеје просветитељства могу бити врло драгоцјене итд.

Методе које се користе у настави овог предмета и које рефлектују демократску културу су метод разговора, метод писаних радова, односно есеја, метод рада на тексту, метод реферата итд.

  1. Демократија и људска права

У програму за предмет Демократије и људска права налазимо само један општи циљ, а то је формирање и развијање грађанских вјештина које су важне за ефикасно и одговорно учешће у животу демократског друштва. Заправо, овај предмет по свом одређењу јесте образовање за демократију и људска права.

Што се тиче задатака, сви задаци на директан или индиректан начин одговарају општем циљу предмета. Рецимо, у овкиру теме Темељи уставне демократије, ученици, између осталог, треба да утврде став о потреби ограничавања власти и објасне значај подјеле власти, затим да уоче и анализирају везу између устава и уставне демократије. Надаље, у теми Заштита људских права, ученици треба да  објасне разлике између демократских и недемократских политичких система, уоче да у демократским политичким системима грађани имају изграђен ауторитет, образложе заснованост демократских система на вољи народа, наведу карактеристике демократског друштва, идентификују групе и институције које помажу, односно онемогућавају успоставу демократског друштва. И кроз остале наставне теме се прожимају задаци који кореспондирају демократској култури, изградња ставова да без активих грађана нема демократије. Такође, битан дио задатака јесте критичка процјена, одређивање добрих и лоших страна у свим темама обухваћеним наставним планом  и програмом. На примјер: цивилно друштво, друштвене организације, интересне групе, медији, слобода изражавања итд.

Посебно се овдје као наставна тема истиче Пројекат „Ја грађанин“, практични дио овог предмета у коме ученици треба да буду оспособљени да препознају проблеме у заједници, изврше правилан избор проблема за изучавање, развијају способности тимског рада, критички процијене и анализирају одабрани проблем, објасне проблем, критички процјењују мјере алтернативне политике, дају креативни допринос у проналажењу рјешења проблема, развијају практичне вјештине и активности на рјешавању проблема, препознају групе и појединце као опоненте и присталице у вези са  одабраним проблемом, покажу  способност опхођења према другим људима, интерпретирају научено,  развијају такмичарски дух,стичу вјештине за практично дјеловање и идентификују критички став, креативност и одговорност при доношењу одлука.

Када су у питању наставне методе, треба рећи да је наставник у овом предмету нема позицију какву има у традиционалној настави, и више се поставља као кординатор активности ученика који су овдје у центру наставног процеса. Сваки час почиње читањем циља лекције. Рад на тексту не почиње док ученици не схвате шта се од њих тражи у тој лекцији да савладају. Наставник објашњава кључне појмове, дијели задатке и надаље усмјерава даљи ток часа ка циљу лекције. Послије сваке фазе постоје питања на која ученици одговарају и о којима се дискутује у току часа. Час се завршава провјером разумијевања и поновним читањем циља лекције, након чега се констатује да ли је циљ остварен и уколико није, дискутује се о томе шта треба мијењати.

Доминантан је групни и индивидуални облик рада. Представници група најприје по задатку излажу ставове својих група, а у дискусију се могу укључити и други ученици. Доминантене наставне методе су методе интерактивне наставе, метод разговора, метод рада на тексту, метода илустративних, писаних и графичких радова, проблемска, истраживачка метода итд.

Ученици имају могућност да предлажу методе којим ће се обрађивати одређени садржаји, па и саме садржаје, што ипак не користе у довољној мјери. Наставник би требао више да се потруди како би анимирао ученике да више учествују у креирању наставних садржаја. Наставник би поред тога треба да се потруди да методе и наставна средства учини разноврснијим и занимљивијим, при чему је отежавајућа околност проблем капацитета школе и бројности ученика, те због тога непостојања посебног кабинета за овај предмет и адекватне техничке опремљености једног таквог кабинета који би требао да буде мултимедијалног типа. Такође, ученици имају могућност да једни друге оцјењују и предлажу оцјене, које разматрају заједно са наставником.

Наставник је ове школске године увео нову наставну јединицу, како би је прилагодио потребама ученика, а то је „Пантомима на тему људских права“. И у том правцу даље треба развијати однос наставника према план и програму, као и припремању наставе.

Приједлог за наставу друштвених наука:
ВЕЋА УПОТРЕБА АУДИО-ВИЗУЕЛНИХ САДРЖАЈА:

За приближавање некад исувише апстрактних садржаја из ових предмета, треба користити средства која су ближа младим људима и њиховим потребама. У том погледу недовољно искориштени ресурс је музика. Рецимо, за Увод у философију,  може се користити пјесма групе Time – За који живот треба да се борим, гдје би се ученицима дала могућност да анализирају пјесму и повежу је са основним питањима философије. Затим, у објашњавању Хобсове теорије друштвеног уговора и схватања људске природе може се користити пјесма Дина Мерлина Смијехом страх покријем увијек, гдје би ученици имали могућност да стихове као што су о, да л’ смо рођени зли, ил’ смо у путу то постали, повежу са Хобсовим схватањем људске природе, затим, стих у вријеме када сумња излази из жбуња, у вријеме када свако у свакога сумња, повежу са Хобсовим схватањем природног стања у коме  човјек човјека гледа као непријатеља, човјек је човјеку вук. Надаље, за објашњавање слободе изажавања у друштву или опис недемократског система могу се користити пјесме Рибље Чорбе: Јужна Африка 85; Ал Капоне итд.

  1. Математика

Приликом анализе демократичности у наставном предмету Математика, истичу се основни циљеви: васпитни, образовни и функционални. Ти циљеви јасно воде ка подстицању самосвијести, критичког размишљања, као и инклузивности, и то кроз:

  • Стицање основне математичке културе, потребне за откривање улоге и примјене математике у различитим подручјима човјекове дјелатности;
  • Стицање способности усменог и писменог математичког изражавања са свим његовим квалитетима (јасност, прецизност, једноставност);
  • Развијање способности логичког мишљења;
  • Развијање основних менталних операција (апстраховање, упоређивање, уопштавање);
  • Развијање социјално – афективних циљева, вриједносних орјентација и позитивних односа према науци;
  • Развијање прецизности и концизности у изражавању;
  • Развијање самосталности, систематичности и одговорности према раду;
  • Подстицање правилног развоја личности ученика у интелектуалном, емоционалном и моралном смислу.

Иако је Математика егзактна наука, кроз наставне методе и облике рада, могу се уочити знаци демократичности јер је често присутна интерактивна настава, наставни разговор, као и самостални ученички радови кроз израду паноа, али и  математичких модела геометријских тијела од разних материјала. Кроз тимски рад се тежи развоју и формирању личности ученика. Присутни су и фронтални и индивидуални облик рада.

Приликом планирања писмених задатака, професори упознају ученике са планираним терминима. Прије писмене провјере, реализују се час припреме.

Кроз исходе часова се види да се ученици оспособљавају да препознају, именују, идентификују, израчунају, обиљеже и износе основне поставке о појмовима у датим лекцијама уз излагање својим ријечима, примјењујући знања о тим појмовима на проблеме из реалног живота.

На часовима допунске наставе, ученици се подстичу на разговор да би се ослободили треме и страха од часова математике. Кроз тај разговор се износе нејасноће и проблеми у учењу и вјежбању задатака. Ученици бирају области и типове задатака за вјежбање који су им тежи и не схватају поступак при рјешавању.

На часовима додатне наставе се постављају тежи проблеми које ученици излагањем, надовезивањем и усмјеравањем рјешавају. Сваки приједлог за рјешење се детаљно објашњава, и резултат се постиже групним радом свих ученика.

Неки професори нису задовољни наставним планом и програмом из Математике, о чему су доставили примједбе и сугестије РПЗ – у, али повратну информацију нису добили.

  1. Физика

Приликом анализе извјештаја професора Физике, јасно се уочава тежња и реализација демократичности приликом извођења наставе, јер ова наука доприноси развоју друштва, економском напретку, па самим тим и развоју међуљудских односа, али и афирмацији појединца.

Кроз наставни план и програм, истиче се улога физике у заштити животне околине, у технолошком развоју, као и економски, социјални и етички ефекти научних достигнућа. Самим тим, ученици развијају свијест о својој околини и природном окружењу, са наглашеним моралним кодексом.

 Циљеви и задаци се оствараују кроз:

  • Излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе огледе и рачунске симулације;
  • Рјешавање квалитативних и квантитативних задатака;
  • Лабораторијске вјежбе
  • Коришћење других начина рада који доприносе бољем разумијевању садржаја теме (домаћи задаци, реферати, семинарски радови, пројекти).

Наставне методе које се користе на часовима обраде јесу монолошка и дијалошка, па се самим тим ученицима пружа могућност да износе сопствено мишљење и претпоставке о појави која се објашњава. Интерактивни метод се користи у циљу што активнијег учешћа ученика.

Демонстрациони огледи дају ученицима могућност да описују појаву коју посматрају и да је демонстрирају на основу личног разумјевања.

Лабораторијске вјежбе су значајне за промовисање активног учења кроз експеримент, као и за развијање поштовања, отворености и сарадње између ученика.

Рјешавање задатака је важна компонента наставе физике јер подстиче мисаону активност ученика и помаже развоју логичког мишљења.

             Ученици су упознати са терминима провјере знања, и оцјена је увијек јавна, уз образложење.

Допунска настава се реализује из потребе да се обезбиједе равноправне могућности свим ученицима и избјегне маргинализација ученика са слабијим оцјенама. На часовима допунске наставе, ученици могу да поставе много више питања и да лакше савладају градиво.

Додатна настава је заснована на блиској сарадњи професора и ученика и укључује проширивање знања из обрађених области, рад компликованих задатака, рад такмичарских задатака, припремање ученика за виши ниво знања…

Такође, организују се и такмичења гдје могу приступити заинтересовани ученици.

Настава физике даје могућност да ученици развију критички поглед на свијет уз поштовање основних принципа демократске културе. Промовишу се вриједности људских права, праведност, једнакост, култура различитости, сарадња и солидарност.

  1. Хемија

У оквиру Хемије, као наставног предмета, наставним планом и програмом је препоручено да се у средњој школи, кроз садржаје, укаже на еволуцију научних појмова, да наша знања нису коначна и да ће наука давати нова објашњења појмова. Препоручено је да се у складу са развојем апстрактног мишљења ученика користи дедуктивни метод. Проблемски конципирани огледи и рачунски задаци доприносе мисаоном развијању ученика. Приликом извођења огледа, ученици се оспособљавају да посматрају и усмјеравају пажњу на објекат. Развија се интензивна мисаона активност која условљава уочавање законитости у хемијским појавама и подстиче се осамостаљивање ученика. Ипак, постоје неки садржаји гдје нема простора за примјену демократичности.

Најчешћи облици рада су: рад у пару, групни рад, као и индивидуални и фронтални облик рада, док је најчешћи тип часа: обрада, вјежба, утврђивање и  понављање.

Наставне методе које се највише користе су: писани радови, дискусија, експеримент, графички радови, презентације, наставни разговор и монолог.

Циљеви и задаци имају доста елемената демократичности јер се огледају у:

– развијању критичке и стваралачке маште путем експерименталне наставе

– формирању правилног односа према раду

– развијању позитивних особина личности, као што су: одговорност, критичност, прецизност…

– развијању способности за научну активност и самостално учење

– развијању креативности и осјећаја за естетику

– развијању љубави према природним наукама

– примјени стечених знања у пракси

  1. Биологија

У оквиру овог наставног предмета, демократичност је веома изражена, јер садржаји упућују на:

-оспособљавање ученика за самостално изражавање

-коришћење различитих извора информација: Интернет, медији, литература

-усмјеравање на самостално закључивање и уочавање разлика

-израду хербарија и инсектаријума

-организовање округлог стола на теме: „Чудесни свијет животиња“ и „Чудесни свијет биљака“

-израду презентација, различитих шема и класификација од стране ученика

-дискутивање на часу и развијање логичког мишљења

-коришћење визуелног материјала

-одлазак у природу

-гледање филмова и дискутовање о њима

-разматрање етичких и правних проблема у пољопривредној производњи и медицини

-дискусије на тему злоупотребе научних истраживања и достигнућа

-постављање експеримената

-рјешавање задатака

Основни циљеви и задаци се огледају у:

-изградњи позитивног става према природи, живим бићима и животним појавама

-самоиницијативном и самосталном истраживању

-коришћењу различитих извора знања

-развијању критичког мишљења, вјештина и способности

-повезивању биологије са другим наукама

-развијању потребе за радом у групи и потребе за комуникацијом

-оспособљавању ученика да примјене стечена знања у професионалном раду и животу

-развијању грађанске одговорности кроз разматрање проблема савременог друштва

Демократичност је веома изражена у примјени различитих наставних метода, посебно у интерактивном облику рада, гдје се ученицима омогућава да изнесу своја мишљења на различите теме. Наставне методе које се најчешће користе су: метода разговора, дискусија, илустративно – демонстрационе методе, методе експеримента, самостални рад ученика…

             Кроз биолошку секцију, ученици самостално израђују микроскопске препарате, учествују у квизу знања, изради презентација, излетима у природи, дискусијама…

У оквиру додатне наставе, ученици учествују у изради наставног плана и програма кроз одабир области и начине рада. Доминира наставни разговор и рад у групи или пару.

  1. Рачунарство и информатика

Информатичка писменост се у данашње вријеме сматра једном од основних вјештина потребних за лични и професионални развој појединца, а технологија заузима све значајније мјесто у свакодневном животу.

Информатичко образовање треба да оспособи ученике за употребу савремених информатичких и комуникационих технологија у свим наставним областима у оквиру наставног процеса. Њихова универзална употребљивост отвара могућност превазилажења јаза између формалног и неформалног, као и општег и стручног образовања.

            Садржаји које овај предмет обрађује (основни информатички појмови, рачунарски систем, оперативни систем, рад са датотекама, обрада информација коришћењем рачунара – алгоритми, програмирање, моделирање и симулација, употреба и креирање базе података, Интернет, израда самосталних радова) упућују ученике на схватање значаја и улоге информационих технологија у модерном друштву, развијање спопобности самосталног рада, схватање потребе рада у групи, развијање правилног односа према опреми, стицање потребе за даљим учењем…

Образовни и васпитни задаци се односе на оспособљавање ученика да примјењују стечено знање при практичном раду, као и стицање нових знања и искуства, осјећај за естетско уређење, подстицај за даље учење…

Основни циљеви предмета су:

-спознаја значаја и улоге информационих технологија у модерном друштву

-разумијевање утицаја информатике на економске, социјалне, научне и друге аспекте човјековог дјеловања

-развијање комуникационих способности

-усмјеравање и надоградња индивидуалних способности ученика

-налажење информација из различитих извора и њихово критичко вредновање

-развијање способности квалитетног и прецизног обликовања информација

-обогаћивање вокабулара ученика и развој правилног и прецизног изражавања

Сви ови циљеви јасно указују на изражено присуство демократичности јер ученици, кроз овај предмет, развијају личне способности, али стичу и знања и вјештине које им омогућавају укупан развој ка пуноправним припадницима савременог друштва.

Најчешћи облици рада су групни рад и рад у групама, као и фонтални и индивидуални.

Наставне методе које се највише користе су: усмено излагање (приликом обраде новог градива), метода разговора (тим путем ученици активно учествују у обради нових појмова), демонстративна метода (ученицима се одређени поступци показују путем пројектора или рачунара).

Ученицима је омогућено да искажу своја интересовања и изаберу тему за презентацију или филм. Ученици на часу користе дигиталну камеру, скенер, штампач, доносе материјал од куће, траже материјале на Интернету, и на часу израђују своје радове.

Знање које ученик усвоји, провјерава се индивидуално, посредством разговора или кроз практични рад на рачунару. Ученик се и сам може јавити за провјеру знања и разговарати са наставником у поступку утврђивања оцјене.

Информатичка секција – програмирање:

Ученицима се задају задаци који су адекватни њиховом знању. Искуснијим ученицима се дају задаци са такмичења које самостално рјешавају, уз минимална усмјеравања наставника. Кроз различите начине рјешавања задатака, код ученика се развија логичко мишљење и креативност. Такође, за рјешавање комплексиних задатака, ученици се оспособљавају за тимски рад. Циљ секције јесте да се ученици оспособе за учешће на такмичењима и да им се помогне у стицању знања, вјештина и способности којима ће се користити у даљем школовању.

  1. Физичко васпитање

Демократичност наставе физичког васпитање понајвише лежи у усмјерености ове врсте наставе жељама и потребама ученика, а базирање на потребама људи јесте основ за развој људских права. У основим одликама програма стоји: Концепцију програма физичког васпитања у школи карактерише настојање да ученик буде активна личност у смислу ослобођеног индивидуалитета и друштвености и да (п)остаје полазна тачка у физичком васпитању које је у потпуности окренуто њему, његовим индивидуалним садашњим и будућим потребама.  Од тематских подручја из којих произилазе насгавни садржаји посебно треба издвојити Повезивање  физичког васпитања са животом и радом као тематско подручје, погодно за равој демократије и људских права. Наставни план и програм омогућава  професору слободно креирање садржаја у складу са условима и потребама ученика, те из тога произилази да ученици имају слободу у креирању појединих наставних садржаја. У складу са потребама ученика организују се и додатне, ваннаставне активности. Организују се кросеви, излати и такмичења. Ученици сами бирају игре у одређеним областима или дијеловима часа. Затим, ученицима је дозвољено да сами формирају групе. Наставници се труде да разговарајући са ученицима испуне све њихове захтјеве који не одступају од основних задатака физичког васпитања. Остварује се сарадња са ученицима који имају проблема са остваривањем задатака. Напредни ученици се упућују у спортске колективе и професор им помаже у првим контактима са спортским тренерима и клубовима. Ученици се, такође, подстичу да учествују у пројектима који су израз сарадње са образовним инситуцијама, али и невладиним организацијама. Један такав пројекат јесте Јавни час физичког васпитања, који је одржан ове школске године. Ученици у том случају имају осјећај да доприносе унапређењу заједнице и сопствених услова за рад, што је врло важно за њихово грађанско образовање. Ношење опреме за наставу развија свијест о значају очувања чистоће и заједничког добра. Настава физичког васпитања има и свој аксиолошки, вриједносни, односно етички аспект. Наиме, ученици кроз вјежбе добијају важне поуке, тј. добра која ће примјењивати у животу, као и приликом њиховог дјеловања изван школе, у оквиру заједнице у којој живе.

Методе које се користе јесу допунског вјежбања, кружноинтервални метод, метод станица,  кружни рад, циљани тренинг и сл. Уносе  се и новине. Посебна пажња посвећује се примјени индивидуалног организационог облика вјежбања и методама унутрашње мотивације ученика. Одјењивање је јавно и уз образложење. Приликом оцјењивања, ученици имају могућност да износе примједбе и прилику да буду поново оцијењени.

Имајући у виду да је здравље заједничко добро и да демократија захтјева активну усмјереност грађана ка унапређењу заједничког добра, предлаже се да ученици сваке школске године одрже бар по једну акцију у којој ће промовисати здравље у заједници у којој живе и примјенити стечана знања и вјештине.

 

  1. Економска група предмета 

Приликом анализе наставних планова и програма, годишњих и мјесечних планова, као и припрема за часове економске групе предмета, укључујући и Права, уочљиво је да ученици имају слободу изражавања мишљења по питању планираних наставних тема и начину њихове реализације. Ученици су упознати са терминима усмених и писмених провјера знања, оцјене су увијек јавне, уз образложење од стране наставника.

Кроз садржаје економске групе предмета, ученици се и теоријски и практично припремају за разумјевање и савладавање савремених економских токова, и то кроз: међусобну организацију и координацију, дискусију, тимски рад, разговор, развој креативности…

Циљеви и задаци су, такође, оријентисани на развој логичког размишљања и жеље за напредовањем код ученика, и огледају се у:

  • Развијању добрих навика приликом рада;
  • Развијању интереса за даљу надоградњу и учење;
  • Објективном сагледавању економске стварности;
  • Могућности самосталне анализе;
  • Развијању способности логичког мишљења и самосталног доношења закључака;
  • Оспособљавању ученика да примјене стечена знања у конкретним практичним ситуацијама;
  • Оспособљавању ученика да својим стваралачким радом открију начине повезивања основних економских појмова;
  • Развијању предузетничког духа код ученика;
  • Развоју систематичности и ажурности.

Најчешћи облици рада су: групни рад, рад у пару, индивидуални и фронтални рад. Демократичност је највише изражена у интерактивном облику рада гдје се ученицима омогућава да највише износе своја мишљења на задате теме.

Наставне методе, које се највише користе, су: наставни разговор, рад са текстом, презентације, мозаик метода, илустрације и демонстрације. Често се бира и комбиновани метод или метод рада који је најадекватнији за ученике и испољавање њихових способности.

Јасно се види да је демократичност изражена у великој мјери и на много начина, али у оквиру неких предмета, за њу нема много простора, јер се на часовима углавном раде задаци одређени наставним планом и програмом. Међутим, и на тим часовим, када је год могуће, практикује се рад у паровима или мањим групама, гдје ученици развијају узајамну толеранцију и разумијевање.

У оквиру додатне наставе доминира наставни разговор и индивидуални рад при рјешавању проблема и задатака.

У оквиру Права, ученици схватају шта чини суштину демократских принципа у једном друштву, а однос између професора и ученика се темељи на максималном поштовању и примјени начела демократије, а посебно људских права и слобода, са сугестијом да би рад у мањим групама био ефикаснији. 

  1. Куварство

             Анализом наставних планова и програма, годишњих и мјесечних планова као и писаних припрема за часове, уочава се да је демократичност присутна у наставним предметима: Хигијена, Познавање робе, Куварство и Услуживање, као и у оквиру Практичне наставе.

Та демократичност се огледа у наставним садржајима, јер кроз теме које се обраћују, ученици могу исказати властито мишљење кроз колективни или индивидуални рад. Те теме су ученицима углавном блиске из свакодневног живота.

Циљеви стручног образовања указују на:

-оспособљавање ученика за припрему намјерница које су потребне за израду неког јела, сервирање и декорисање

-примјену теоријских знања у практичном контексту

-ефикасан рад у групним ситуацијама

Очекивани исходи у току стручног образовања се односе на формирање радних способности, знања, вјештина и ставова.

Најчешће наставне методе су монолошка и дијалошка, а најзаступљенији облици рада су рад у групама и фронтални облик рада.

Битно је напоменути да, кроз извођење праксе, ученици стичу знања, радне навике, вјештине и способности у свом занимању.

Наставници на вријеме обавјештавају ученике о извођењу писмених провјера знања, све оцјене су јавне и уз образложење. 

  1. Здравствена струка

            Наставни предмети везани за здравствену струку кроз своје садржаје, задатке, циљеве и методе у великој мјери изражавају елементе демократичности, јер се ти предмети највише реализују кроз праксу, која омогућава развој способности ученика.

Принцип активности је веома изражен, као и могућност да ученици развијају социјалне односе и рад у групи. Веома битно за здравствену струку, али и за образовање и васпитање сваког ученика јесте и то што ученици развијају моралну свијест и моралне принципе. Ученици, такође, развијају и способност комуникације, као и способност правилног сналажења и понашања у друштву.

Демократичност је изражена и кроз развијање способности код ученика да поштују саговорника, али и да објективно анализирају и сопствена знања и вјештине.

Кроз садржаје се ученицима омогућава слобода изражавања, креирање сопственог мишљења, као и усвајање знања у међусобној сарадњи са наставником, али и медицинским особљем, кроз практичну наставу. Кроз садржаје се највише истиче стицање основних знања о здрављу, здравственој заштити, врсти здравствених установа, етици и моралу. Такође, стичу се способности хитног реаговања у пружању помоћи угроженим пацијентима, способност процјене при успостављању дијагнозе, али и развијање свијести код ученика о значају и хуманости позива који су изабрали.

Кроз реализацију циљева, истиче се:

-оспособљавање ученика да стечено знање могу примјенити у раду са пацијентима

-мотивисање ученика за формирање позитивних ставова, навика и понашања у вези здравља

-упознавање ученика са принципима рада

-упознавање ученика са медицинском документацијом

-оспособљавање ученика за спровођење мјера личне заштите

-оспособљавање ученика за спровођење његе код болесника, спровођење лабораторијских испитивања, терапије, исхране

-учешће ученика у медицинско – техничким радњама.

Путем оваквих циљева, ученици стичу стрпљење, храброст и поштење, једном ријечју, етику будућих медицинских радника.

Задаци, такође, садрже елементе демократичности. Задатак наставника је да ученицима омогући способност изражавања у оквиру различитих тема, да би ученици стекли општу културу, и развили међукултуралну сарадњу и толеранцију, као и моралне, радне и естетске вриједности, али и интелектуалне способности, машту и креативност. Кроз задатке, истиче се упознавање фаза и метода здравствено – васпитног рада, као и стручно и научно усавршавање здравствених радника.

Најчешће наставне методе су: илустрација – демонстрација, наставни разговор, дијалошка метода, практичне активности ученика и метод усменог излагања, док је најчешћи облика рада – групни рад.

Наставна средства која се користе, су: медицинска документација, рукавице, маске, термометар, апарат за мјерење крвног притиска, тестови, материјали за санитарну обраду, брошуре…

Оцјењивање је јавно, уз образложење оцјене, техника оцјењивања је путем вербалног оцјењивања и демонстрације интервенције. Тестови се најављују унапријед, као и садржај наредног часа.

Битно је поменути и рад секције Црвеног крста, путем кога се организују хуманитарне акције и вјежбе из прве помоћи, и тиме се развија солидарност код ученика.

Станислав Томић, проф. Демократије и људских права
Татјана Витор, проф. Демократије и људских права
Драгица Јокић, педагог